Pre izvesnog vremena jedan deo osoblja u našoj crkvi rešio je da na sve u zgradi stavi nalepnice s natpisom „Vlasništvo crkve Parksajd“. U početku sam se pitao da li stvarno mislimo da će neko ko hoće da ukrade kantu za đubre najpre da je preokrene, pročita nalepnicu i onda reši da je ipak ne uzme. Sve mi je izgledalo kao bespotrebni trud. Ipak, uskoro sam otkrio da mi se čak i sviđa da okrećem stvari naglavačke i posmatram te sitne nalepnice koje govore: „Ovo pripada crkvi“!
U celom Pismu nalazimo odjeke podsetnika na Božje vlasništvo i milostivo staranje. Kad je car David pravio planove za novi hram, jasno i ponizno je rekao da se on gradi zahvaljujući Božjem proviđenju; znao je da, kao stvorena bića u stvorenom svetu, našem Tvorcu možemo da damo samo ono što nam je on već dao. I u Novom zavetu apostol Pavle piše: „A šta imaš što nisi primio? Ako si pak primio, što se hvališ kao da nisi primio?“ (1. Korinćanima 4,7).
Davidove reči nisu bile nešto novo za Božji narod. Još generacijama pre njega, kad su se Izrailjci spremali da podignu šator od sastanka, Mojsije ih je poučio: „Skupite između sebe prilog Gospodu“ (2. Mojsijeva 35,5). A šta su oni to imali? Samo ono što im je Tvorac pružio. Samo ono što im je Otkupitelj dao kad su izašli iz Egipta (12,35-36). Samo ono što im je onaj koji ih je držao u životu omogućio da rade (35,30-35).
Možemo reći da, baš kao i crkveno vlasništvo s etiketom, sve što imamo – zapravo, sve što postoji – ima na sebi pečat Božjeg vlasništva. Abraham Kejper, uticajni teolog koji je početkom 20. veka bio premijer Holandije, rekao je: „Ne postoji nijedan kvadratni milimetar celog domena ljudskog postojanja za koji Hristos, vladar nad svime, ne viče: Moje!“1
Ovaj stav se umnogome protivi našoj savremenoj kulturi, koja naginje dvema lažnim idejama: da smo mi, ljudi, samoostvareni ili pak da je bog sve što postoji na zemlji, pa i mi sami. Nije tako, kaže Biblija: „Gospodnja je zemlja i što je god u njoj, vasiljena i sve što živi na njoj“ (Psalam 24,1).
Bog nas poziva da živimo ponizno i upamtimo da sve što imamo dobijamo od njega. Sam naš život bi trebalo da objavljuje: „Ja pripadam Bogu!“ Ne postoji ništa što bismo mogli da mu ponudimo, a da on to već ne poseduje. I zato na njegovu milost odgovorimo tako što ćemo drage volje davati – novac, vreme, talenat – onako kako nas Bog u tome vodi.
1. Abraham Kuyper, „Sphere Sovereignty“, u Abraham Kuyper: A Centennial Reader, ur. James D. Bratt (Eerdmans, 1998), str. 488 (naglasak dodat).
