Slavne političke vođe drevnih vremena su se u svojoj vladavini oslanjali na silu (a to i danas čine mnogi od njih.) Za persijskog cara Kira Velikog pričalo se kako bez milosti gazi narode i ugnjetava ih baš kao što lončar mesi glinu (vidi Isaija 41,25). Ipak, baš u to vreme Isaija je prorokovao o dolasku Sluge – onoga koji će biti potpuna suprotnost tadašnjim vladarima.
Taj Sluga, Isus, blag je, nežan i ljubazan. Voljan je i sposoban da upotrebi upravo one koje drugi obično odbacuju i napuštaju. Kakve ohrabrujuće reči!
Ova slika slomljene trske nam prikazuje značaj Isusove nežnosti prema nama. Na slomljenu trsku ne možemo da se oslonimo niti možemo da sviramo na njoj. Ipak, Isus uzima baš one koje su drugi odbacili i svira divnu melodiju u njihovom životu. Danas se možda osećate potpuno pregaženo; možda vas boli nešto što su vam drugi uradili ili vas muče sopstvene greške. Možda ste u iskušenju da pomislite da ste slomljeni i beskorisni. Ali imam slavne vesti za vas: Sluga uzima stučenu trsku i to čini s nežnošću.
Isus koristi i fitilj koji tinja. On ga ne gasi, već razgoreva plamičak i stvara svetlost. Možda vas je nešto navelo da pomislite kako više nema nade za vas; da ste dogorela pucketava sveća, slabi plamen koji se polako gasi. Govorite sebi: ako dosad nisam uspeo, za mene verovatno uopšte i nema nade. Ali opet, tu su radosne vesti: fitilj koji tinja ima nadu u Slugi, koji je došao da nas ponovo zapali.
Isus je neverovatno zainteresovan za „nevažne“ – za stučenu trsku i fitilj koji tinja. On ih otkupljuje i koristi da donese svetlost svetu i slavu svom imenu. Uistinu, svi smo mi na ovaj ili onaj način stučene trske i fitilji koji tinjaju. Da li smo spremni da to uvidimo, kako bismo mogli da upoznamo Sluginu blagost i nežnost? Na kraju krajeva…
Nikada ne gasi slabašan plamen, već ga razgoreva;
On ne lomi prut nagnječen,
Ni najgoreg ne ismeva.1
1. Isaac Watts, ”With Joy We Meditate the Grace“ (1709).
