Većina nas zna šta to znači probuditi se s mišlju kako nam život ni izbliza nije onakav kakvim smo ga zamišljali. Možda ste se upravo danas tako probudili. Možda se upravo sada suočavate s naročito teškim danima – u fizičkom, emocionalnom, finansijskom, pa čak i duhovnom smislu – i zbog toga ste u iskušenju da postanete razočarani. Šta učiniti?
Za početak bi nam pomoglo da zatražimo od Boga da nas zaštiti od tri moćna izvora duhovne nevolje, od tih „tihih ubica“: gorčine, ozlojeđenosti i samosažaljevanja. Ove tri stvari će polako ugušiti našu veru i prerasti u zavist i zlobu prema onima koji imaju ono što mi želimo. Zato nam je, u situaciji u kojoj se nalazimo i koja je možda poznata samo nama i Bogu, potrebna njegova pomoć da odreagujemo mekim srcem, a ne grubim duhom.
U svom pismu vernima u Efesu Pavle je podsticao – štaviše, zapovedao je – da se klone svake gorčine, jarosti i gneva. To jeste lakše reći nego učiniti, ali Pavle to prilično neuvijeno kaže. Zapravo, u Božjoj reči i nema zapovesti koju ne možemo da ispunimo, ma kako nam teško izgledala, jer Bog uvek daje snagu za ono što nalaže. I zato, ako kaže da se ostavimo nečega, i vi i ja možemo biti sigurni da njegov Duh u nama može da nas osposobi da to učinimo. Kad živimo s gorčinom, ozlojeđenošću i samosažaljenjem u srcu, onda smo za to samo mi krivi. Koliko god bismo to hteli, za to ne možemo da krivimo Boga.
Ana, čiju priču čitamo na početku Prve Samuilove, mogla je da kaže da se našla u takvim okolnostima da je s pravom mogla da gaji ta tri otrovna osećanja. Sigurno se borila s njima jer su meseci prolazili, a ona nije uspevala da zatrudni. Tome svakako nije pomoglo ni zadirkivanje druge žene njenog muža i činjenica da je Bog njoj dao decu. Ona je u svom nezadovoljstvu i tuzi ipak učinila nešto dobro: počela je da se moli. Izlivala je srce pred Bogom i, znajući da ju je Bog čuo, odlazila bi kući s mirom. Iako je u tom trenutku i dalje bila neplodna i sve je ostajalo isto, nebeski Otac bi oslobodio njen duh.
Bog je zaštitio Anu od tihih ubica gorčine, ozlojeđenosti i samosažaljenja – a zaštitiće i nas. Ne moramo da probdimo noć pokušavajući da otkrijemo kako da sredimo život. Ne mora da nas izjeda taj ružan osećaj ponovnog buđenja u neželjenim okolnostima. Umesto toga, upotrebimo takve trenutke da shvatimo koliko je dragoceno da pitanja i situacije koje ne razumemo prepustimo Božjem staranju – gde im je, na kraju krajeva, i mesto.
