Ako je hleb išta predstavljao tokom istorije, onda je to najpre bila hrana koja nas održava u životu. I druge vrste hrane su svakako prijatan dodatak našem životu, ali kad pomislimo na hleb, većina nas misli na jednu od najosnovnijih životnih potreba.
Ovakvo razmišljanje je u skladu s jedinstvenim Božjim staranjem o njegovom narodu. U Starom zavetu, Izrailjci su lutali po divljini i samim tim su u zadovoljavanju svakodnevnih potreba u potpunosti zavisili od Boga. Tu lekciju su mogli da nauče na vrlo opipljiv način; Bog im je davao manu s neba.
Bog je jasno rekao svom narodu da će im svaki dan davati manu, samo za taj dan. Nisu smeli da sačuvaju ništa za jutro (2. Mojsijeva 16,19). Davao im je hrane samo za jedan dan kako bi ih naučio da se uzdaju da će se on postarati za njih. Nažalost, neki Izrailjci su posumnjali u njegovo obećanje, pa ga nisu poslušali – sačuvali su nešto mane za naredni dan (jer sumnja u Božja obećanja uvek vodi u neposlušnost njegovim zapovestima). Sledećeg jutra ih je probudio smrad ucrvljalih ostataka mane (20. stih). Bog ih je učio da računaju na to da će se on brinuti o njima. Bilo im je potrebno mnogo vremena da nauče tu lekciju.
Kad uzmemo ovaj starozavetni primer i razmislimo o rečima „hleb naš nasušni daj nam svaki dan“, shvatamo da nam u ovom delu Očenaša Isus podvlači jednu bezvremenu istinu: u svakom dobu Bog uči svoj narod da se ne uzda u ono što dobija, jer ćemo tako uvek samo želeti više, već u Davaoca koji će zadovoljiti sve naše potrebe.
Bog želi da svakog jutra iznova uzimamo to što nam tog dana daje. Zato je poučio Izrailjce da sačuvaju malu količinu mane za kasnije, govoreći: „Napuni gomor toga, neka se čuva od kolena do kolena vašeg, da vide hleb, kojim sam vas hranio u pustinji“ (2. Mojsijeva 16,32). Tako je svaka generacija mogla da narednoj priča o tome i o čudu svakodnevne Božje brige.
Otac, koga smo upoznali preko Isusa, brine se o našim ličnim, praktičnim i materijalnim potrebama. Možda ste se jutros probudili u teškoj situaciji, zabrinuti zbog nekih tekućih problema ili stvari koje vam predstoje. Upamtite: o vama se brine lično Bog; možete da mu priđete s pouzdanjem i od njega zatražite da vam da sve što vam je potrebno za danas. A onda možete da se uzdate da će vam dati upravo ono što vam je danas potrebno – i ne samo danas, nego i sutra i zauvek. Sav teret brige možete da prebacite na njega, jer se on brine za vas i daje sve što vam treba (1. Petrova 5,7).
