Svakog dana oblikujemo svoj ugled. Kao hrišćani, mi oblikujemo i Hristov ugled. Šta naš život govori o Hristu dok živimo i krećemo se kao njegovi učenici?
Ananija možda nije jedan od poznatijih biblijskih likova, ali imao je duboki uticaj na Pavlov život, pa samim tim i na celokupnu istoriju crkve. To je bila posledica njegovog vernog i posvećenog života Hristovog učenika. Dok se trudimo da budemo upotrebljeni u Božjem carstvu, tri crte njegovog učeništva mogle bi da nam pomognu da oblikujemo sopstveni karakter i posvećenost Hristu.
Kao prvo, Ananija je bio, kako se kaže, „jedan učenik“ (moj naglasak): učenik koji je posebno odabran. Bog je, čak i pre nego što je doveo Pavla (tada još poznatog kao Savle) u Damask i pre nego što je pozvao Ananiju, nadmoćno upravljao širenjem crkve nakon Pedesetnice u Jerusalimu – evanđelje se pronelo još najmanje trista kilometara na sever, do Damaska, gde se formirala grupa vernih: među njima je bio i Ananija. Zatim je Bog u toj grupi odabrao upravo njega da se nađe Pavlu posle obraćenja. Ovaj snažni prikaz Božje nadmoći i vlasti trebalo bi da nas nadahne i ohrabri da se uzdamo da Bog deluje na načine koje još ne primećujemo, a sve to da bi nas pripremio i upotrebio za ostvarivanje svoje volje.
Dalje, Ananija je bio hrabar učenik. Za sebe je rekao da je Gospodnji sledbenik – pripadao je upravo onoj grupi vernih u Damasku koju je Pavle progonio pre nego što se obratio (Dela 9,1). Ananija nije bio odan samo lokalnoj crkvi, denominaciji ili nekom teološkom pogledu, nego samom Gospodu Isusu Hristu. Slično tome, ako je Isus došao u naš život i promenio nas, onda tu istinu koja menja život ne možemo da držimo za sebe. Kao što kažemo „ne“ grehu kad primimo Hristovo spasenje, isto tako moramo da kažemo „ne“ i skrivanju svoje vere. Ili će nam učeništvo uništiti tu tajanstvenost ili će tajanstvenost upropastiti naše učeništvo.
I najzad, Ananija je bio posvećen učenik. Pavle se kasnije sećao Ananije, govoreći kako je „pobožan po zakonu, za koga su dobro svedočili svi tamošnji Judeji“ u Damasku (Dela 22,12). Takav ugled se ne stiče za pet minuta, pa čak ni za pet dana, već polako, kako vreme prolazi i život teče. Ananija je takav glas stekao tako što je ceo svoj život posvetio sleđenju Boga i slušanju njegove reč. Ta posvećenost se svakako mogla videti u njegovom svakodnevnom poslu i komunikaciji sa drugima.
Ananijin život nas poziva da budemo verni u istim takvim naizgled malim stvarima i naoko običnim danima. Možda ćemo jednog dana biti pozvani da uradimo nešto posebno za Gospoda – ali taj dan ne treba da čekamo ukoliko celim srcem već ne živimo za njega. Upravo to učenici i rade: smelo, posvećeno i krotko služe Bogu i u potpunosti se oslanjaju na njega. Bilo da ste student, da podižete decu, radite na karijeri ili ste već pred penzijom ili stariji, trudite se da sve što radite radite verno i na Božju slavu. Neka vam cilj bude da drugima, baš kao i Ananija, budete poznati kao učenik Isusa Hrista.
