Godine 1932, Albert Ajnštajn je izneo zapažanje: „Situacija na našoj planeti deluje čudno. Svako od nas kao da je, bez svoje volje, pozvan da nakratko ostane ovde, ne znajući zašto i s kojom svrhom.“1 Uistinu, ne moramo dugo da slušamo i čućemo druge kako kažu da živimo u svetu slučajnosti, gde se istorija samo ponavlja, a svemir nema neki krajnji cilj. Ako je to tačno, teško je naći smisao u životu. Ne možemo da učinimo ništa osim da živimo i zatim umremo.
U opštem osećaju manjka svrhe koji nastaje iz ovakvog poimanja stvarnosti, obraća nam se Bog. On objavljuje vrhunsku istinu koja menja sve: sebe. Bog se predstavlja i otkriva svoj identitet: „Ja Gospod.“ Božje ime (ovde navedeno kao „Gospod“) nije samo način da mu se obratimo, već i odraz samog njegovog bića. Bog u Bibliji ima mnogo imena, a ona nam pružaju značajne informacije o tome kakav je: večan, nezavisan, nadmoćan… i mnogo toga drugog!
Dok govori, Bog takođe otkriva i svoju silu. Nebesa su stvorena po njegovom planu i on je taj koji širi zemlju i daje oblik i život svemu što ona rađa. Stabilnost i plodnost tvorevine imaju svoj temelj u Tvorcu. Nismo proizvod nekog samostvorenog talasa evolucije, već direktnog Tvorčevog čina. Smisao našeg postojanja neodvojiv je od Boga. Nikad ga nije ni trebalo odvajati.
A koji je Božji cilj za sve što je stvorio? Da putem spasenja donese pravednost zemlji. „Ja Gospod dozvah te u pravdi, i držaću te za ruku, i čuvaću te, i učiniću te da budeš zavet narodu, videlo narodima.“ Ovde se ne obraća nama, već svom Sinu, Slugi o kome je Isaija govorio. Kad nam zatreba savet, prijateljstvo, oproštaj ili spasenje, Bog je rekao: „Evo sluge mog, koga podupirem“ (Isaija 42,1).
Nikad nećemo biti toliko zadovoljni u životu kao kad otkrijemo tu vrhunsku istinu u Hristu. Iz te istine proisteći će i svrha našeg života: „Da proslavimo Boga i zauvek uživamo u njemu.“2 Ako želite da znate kako će vaš život biti ispunjen i imati smisla, treba samo da prihvatite Gospodnjeg Slugu i radujete mu se, proslavljajući Boga baš kao Simeon: „Jer su moje oči videle spasenje tvoje, koje si pripremio pred svim narodima, svetlost za prosvećenje mnogobožaca i slavu svoga naroda, Izrailja“ (Luka 2,30-32).
1. ”My Credo“, citirano u Michael White and John Gribbin, Einstein: A Life in Science (Free Press, 2005), str. 262.
2. Vestminsterski kraći katihizis, član 1.
