Pre ili kasnije, suočićemo se sa gubitkom neke voljene osobe. Pitanje nije da li ćemo žaliti, nego kako.
Neke od Solunjana je zbunjivalo pitanje Isusovog povratka i vaskrsenja mrtvih. Zbog tog neznanja bili su uznemireni. Šta da misle o hrišćanima koji su umrli pre nego što se Isus vrati? Gde su ti hrišćani sada, šta će biti s njima?
Pavle počinje tako što podseća vernike na razliku između Božjeg naroda i ostatka čovečanstva, „koje nema nadu“. I mi smo nekad bili kao i svi drugi; treba da se setimo da smo „u ono vreme bili bez Hrista… nemajući nade, i bez Boga u svetu“ (Efescima 2,12). Ali sada smo otkupljeni i preobraženi. Iz beznađa smo dospeli u nadu. Ova promena bi trebalo da nam bude veliko ohrabrenje. Upravo ta živa, lična vera razlikuje nas od „ostalih“.
Pored toga, govoreći o „usnulima“, Pavle naglašava kako je kod vernika smrt privremeno, a ne trajno stanje. Ipak, iako nam metafora sna pomaže da razumemo šta će se desiti s našim telom u trenutku smrti, ona nam ne objašnjava potpuno šta se dešava sa dušom. Ona ne podrazumeva ideju da je duša između smrti i vaskrsenja nesvesna. Isus je jasno učio da ćemo odmah posle smrti biti svesni sreće ili bola (vidi, na primer, Luka 16,22-24). U Pismu je jasno da smrt vernika istog trena dovodi u bliskiji, bogatiji i potpuniji doživljaj Isusa (23,42-43; Filipljanima 1,21-24).
Ovaj fokus na privremenoj prirodi smrti pomaže nam da bolje razumemo hrišćansku žalost. Za nevernika u žaljenju, smrt donosi samo pokrov očajanja i duboku prazninu koju nikakvo samozavaravanje ili bekstvo u klišee ne može da popuni. Vernik oseća iskrenu i duboku tugu, ali nju bi uvek trebalo da prati radosni psalam nade, jer će Gospod, kada se vrati, „povesti sa njim i one koji su usnuli“. Na sahrani hrišćanina ne kaže mu se: „Zbogom zauvek“, već: „Vidimo se.“ Odsustvo drage osobe je privremeno, a ponovni susret će biti trajan.
Kad zbog najzagonetnijih životnih pitanja počnemo da očajavamo, teši nas saznanje da je Božja reč odgovor za sve, pa i za naše razumevanje smrti. Uzmimo ove stihove k srcu i dobro ih upamtimo, jer će doći dan kad će nam biti preko potrebni. Neka nam ovo bude molitva: „Gospode Isuse, pomozi mi da proučavam Bibliju i da više ne živim s neznanjem ili nelagodom, već da, kao onaj ko živi s tobom, budem ispunjen tvojim znanjem kako bih mogao i da živim i da tugujem s nadom.“
