Iskušenje je navođenje na zlo ili greh. S njim smo se svi suočili – pa čak i Gospod Isus. Stoga ono samo po sebi nije greh; naša reakcija na iskušenje je ono što nas vodi ili putem pravednosti ili u živo blato neposlušnosti.
Postupci Petefrijeve žene pokazuju kakvo je iskušenje na delu. Njen prvobitni pristup bio je suptilan. Najpre je počela da malo drugačije posmatra Josifa. Oči su kapija do naše duše i put kojim nam dolaze mnoga iskušenja. Srce postaje požudno kad oči počnu da se zadržavaju na nekome.
Pošto joj je duša upala u zamku očiju, postala je neskromna. Kako je mogla da ga tako otvoreno pozove na preljubu? Očigledno je da je požudu hranila maštom, a to svakako povećava šanse da zaista i učinimo ono o čemu razmišljamo. Greh je uvek spreman da u trenutku izbije na površinu, gonjen slepim, besnim i skoro (mada ne uvek u potpunosti) neodoljivim željama. Ponekad u umu odemo toliko daleko da nam je samo potrebna prilika – pa tako kad ona dođe, tu je odmah i greh.
Možemo dosta naučiti iz loših postupaka Petefrijeve žene. Budimo uvereni da će ono što dopuštamo očima da gledaju i ono o čemu dozvoljavamo sebi da razmišljamo pre ili kasnije uticati i na naše postupke. Iskušenja i želje koje ona u nama pobuđuju možemo ili da još više potpalimo ili da se borimo protiv njih. Da li smo spremni da „zarobljavamo svaku misao – za poslušnost Hristu“ (2. Korinćanima 10,5) umesto što hranimo požudu ili druge grehe? Da li smo spremni da uđemo „u carstvo Božije s jednim okom“ (Marko 9,47) ili večni život nije vredan te cene?
S kojim iskušenjima se danas susreću vaše oči i um? Svako iskušenje je opasan poziv na greh, ali nam takođe pruža priliku da odlučimo da budemo poslušni. Molimo se za mudrost i smelost da prepoznamo te trenutke i da na iskušenja odgovorimo tako što ćemo krenuti putem pravednosti.
