Nastavnici u školi i profesori na fakultetu se često susreću sa dva tipa radoznalih učenika, odnosno studenata: jedni su ponizni i zaista žele da nešto saznaju, a drugi pitanjima samo žele da se suprotstave. Prvima je očigledno cilj da shvate. Drugi više hoće da postignu nešto, da potvrde svoj stav ili jednostavno žele da izgledaju pametno.
Za razliku od masa ljudi koji su se divili Hristovim čudima, fariseji su često preispitivali Isusovo učenje i javnu službu sa željom da ga iskušaju i podriju. Nisu bili tamo da bi videli njegova divna dela ili utvrdili da li je zaista ono što tvrdi da jeste. Bili su tu da ga sapletu i ulove u grešci.
Isus se sa ljudima koji su ga sledili odnosio sa saosećanjem. Iskazivao je božansku ljubav onima koji su mu prilazili s poniznim srcem i znao je šta im treba. Nije odbio nikoga ko mu je prišao iskreno tražeći istinu. Ali verske vođe koje su mu se protivile izazivale su pravednu ljutnju kod njega – božansko nestrpljenje prema onima koji samo hoće da dokažu svoje gledište i opozovu njegove tvrdnje.
Postoje dva načina da se postavi pitanje: ponizan i arogantan. A učitelj uvek ume da ih prepozna.
Neki ljudi koji kažu da su religiozni i dalje ništa ne shvataju od biblijskog učenja. Iz nedelje u nedelju slušaju propovedi i traže razloge da se ne oslone u potpunosti na Hristovo dovršeno delo. Postavljaju pitanja čiji je cilj da drže Gospoda na bezbednoj daljini, a onda se pitaju zašto nikad ne dobiju zadovoljavajuće odgovore. Tako ne radi Božje dete. Mi treba da se s krotkošću i radoznalošću trudimo da naučimo nešto od Učitelja i da mu, kad nam se srce uznemiri, priđemo ponizno i zamolimo da nam pomogne da otvorenog uma primimo odgovor, ne tražeći pritom da postupi po našem planu ili očekivanjima.
Ako vam je mozak veliki, Biblija je u stanju da zadovolji vaš intelekt. A ako vam je glava velika, onda će vam ponos smetati da uočite jasnoću i istinu Božje reči. Hristos je više nego spreman da se postara za intelektualni integritet, ali nije nimalo zainteresovan da povlađuje aroganciji.
Svi bismo hteli da nam Isus kaže nešto o ovom svetu, o našem životu i putu kojim bi trebalo da krenemo. Isus nikad neće okrenuti leđa onima koji mu dođu i svako pitanje koje mu braća i sestre postave je dobrodošlo. Ali ne razmišljajmo samo o pitanjima, već i o svom srcu. Treba da postavimo pitanje, ali najpre treba da razmislimo kako ga postavljamo: da li nas motiviše vera koja želi da shvati nešto ili ponos koji samo želi da bude u pravu?
