„Tajanstven je Božji naum i čuda koja čini.“1 U životu rane crkve je progonstvo zajednica u Jerusalimu – jedinih crkava na planeti u tom trenutku – pomoglo da se poruka evanđelja proširi jače i brže nego da ti prvi hrišćani nisu bili primorani da beže iz grada. Pošto su se verni rasuli po gradovima Fenikije, Kipra i Antiohije, evanđelje se raširilo među „Helenima“ – Grcima – u toj oblasti i mnogi od njih su uzverovali.
Ipak, kad je vest o obraćenju neznabožačkih naroda stigla crkvi u Jerusalimu, nije odmah lepo dočekana. Do tada, evanđelje se gotovo u potpunosti širilo među Jevrejima. Sada je stigla vest da i Grci postaju hrišćani. Crkva se suočila s novim razvojem događaja za koji nije bila spremna. Šta se to dešava? Da li da se raduju ili da se ljute? Koga da pošalju da se posveti tom pitanju?
Ne bi trebalo da nas iznenadi što su poslali Varnavu. Ne umeju svi u crkvi da se nose s novim i drugačijim prilikama, ali Varnava je po prirodi bio takav da je hrabrio druge i primećivao kad Bog u njima čini delo otkupljenja, čak i onda kad je to izgledalo iznenađujuće ili čudno (vidi Dela 9,26-28). On je svakako shvatio da je to što se događa Gospodnje delo i bilo mu je drago što vidi Božju blagodat; hrabrio je nove vernike onako kako nam je to svima potrebno: da nastave da žive po milosti i ostanu verni Bogu celim srcem.
Ako se ceo život trudimo da Božjeg Duha nekako sprovodimo kroz naše skučene betonske rovove s mišlju da je to jedini način na koji će Bog delovati, onda bi trebalo da malo bolje razmislimo. Dok Bog širi svoje carstvo i izliva Duha na ljude za koje bismo to najmanje očekivali, imamo priliku da reagujemo s Varnavinim entuzijazmom. Iako se poruka evanđelja ne menja, naš svet i vreme su podložni neprestanim promenama. Ipak, Bog i dalje doziva sebi ljude „od svake narodnosti i plemena i naroda i jezika“ (Otkrivenje 7,9). Očekujmo da će nas iznenaditi – da će delovati nepredvidljivo i ne nužno onda kad mi mislimo da bi trebalo. A kad to učini, treba da budemo spremni kao Varnava, „puni Duha Svetoga i vere“ (Dela 11,24), radosni zbog novog Božjeg dela, spremni da učestvujemo u njemu i da ohrabrimo druge da ostanu u njegovoj blagodati.
1. William Cowper, ”God Moves in a Mysterious Way“ (1773).
