Dok je tokom četrdesetih godina 20. veka studirala na Univerzitetu Kembridž, jedna mlada žena postala je sekretar Komunističke partije. Zima ‘46-‘47. je bila toliko hladna da su se vodovodne cevi delimično smrzle, što je dovelo do nestašice vode. Studentkinjama je bilo dozvoljeno samo jedno kupanje nedeljno; dok su čekale u dugačkom redu, mnoge od njih su gunđale i laktale se da stignu preko reda, uključujući tu i sekretara Komunističke partije.
Jedna od devojaka koja je imala najdirektniji pristup kupatilu bila je hrišćanka. Studentkinja iz Komunističke partije je tokom vremena primetila kako se ta devojka nikad nije bunila protiv onih koji idu preko reda i uvek je ljubazno reagovala na tuđu sebičnost. Hrišćanka je živela ono što je mlada komunistkinja tvrdila da veruje, ali nije to i sprovodila u delo. To zapažanje dovelo je do razgovora, razgovor do obraćenja, a uskoro je nova misionarka krenula put Dalekog istoka.
Kad god pokušavamo da sopstvenim zlim rečima pobedimo zlo, bivamo poraženi. Zlo se ne može savladati sličnom zlom silom. Ono se tada ne uništava, već se, štaviše, duplira. Ako u komunikaciji s neprijateljem izgubimo kontrolu, onda nas nije savladala ta osoba, već sam Zli. Mi smo ti koji su pobeđeni i koji su izgubili priliku da učine ono što je ispravno u Božjim očima.
Pobeda nad zlom je u našoj kulturi postala popularan koncept. O njoj slušamo u pesmama i motivacionim sloganima. Često je zaključak da ćemo, ako „stojimo zajedno“, uspeti da porazimo slabosti koje nas savlađuju. To jeste plemenita ideja, ali nedostaje joj neophodna moć. Ne možemo sami da savladamo zlo; to jednostavno neće upaliti. Mi „nadmoćno pobeđujemo“ samo „pomoću onoga koji nas je zavoleo“ (Rimljanima 8,37). Božja sila u njegovom Duhu i reči daje nam i podstrek i snagu koji su nam neophodni za pobedu.
Ovo je staza kojom je Isus krenuo. On se nije sam svetio, već bi se predao Očevim rukama. Hristos je otišao na krst, gde je ljubav trijumfovala nad zlom. Kad rešimo da budemo ljubazni, da činimo dobro i hodamo putem krsta, Božja sila će delovati u nama i savladaće zlo dobrotom njegove ljubavi.
Pesnik Čarls Tindli nas je podsetio na ovu istinu kad je napisao:
Božjom Rečju, mačem mojim, pobediću jednog dana…
Ako će me Isus vodit’, pobediću jednog dana.1
Po njegovoj blagodati ćemo jednog dana savladati sve probleme i nepravde ovog sveta. Kad na nepravdu odgovorimo pravdom, na omalovažavanje ljubaznošću i na negativnost blagosiljanjem, po njegovoj blagodati ćemo i danas dobrim pobediti zlo.
