Prošlost je važna. Vaša prošlost je važna.
U značajnoj meri mi smo to što jesmo zahvaljujući svojim roditeljima, bakama i dekama i tako dalje. Mi smo neizbežno proizvod svog rodoslova – zato smo živi dokaz Božjeg proviđenja, jer nas je on doveo do ovog mesta i trenutka.
Kad je rodila Ovida, Nojemininog unuka, Ruta nije znala ono što pripovedač ovde govori čitaocu – naime, da će Ovid biti deda velikog cara Davida i, samim tim, Isusov predak. Naravno, Bog je to znao i zato ovde na delu vidimo Božji plan otkupljenja. Ruta i njeni nisu bili prepušteni bezličnim i nasumičnim silama. Ovidovo rođenje je bilo samo još jedan podsetnik da se Bog brine o nama, da vlada i da je iza svih čovekovih izbora i životnih preokreta on i dalje tu i ostvaruje svoj plan.
U ovome je misterija celokupne prošlosti: Bog je spojio sve te razdvojene i različite elemente naše prošlosti da bi nas pogurao i doveo do fizičkog i duhovnog mesta na kome smo sada. Pre nego što su naša detinja srca mogla i da shvate šta se dešava, Bog se već blagodatno i milostivo brinuo o nama – preko majke koja nas je hranila, porodičnih prijatelja i baba i deda koji su nam dolazili i čuvali nas.
Otkako ste začeti, Bog vas je čuvao i vodio, čak i kroz najmračnije dane. Vi i ja nismo nasumično grupisani molekuli. Mi smo božanska stvorenja i Bog se brine o svakome od nas. I ne samo to – mi smo i božanski otkupljeni. Bog je od samog početka delovao preko pojedinaca i porodica okupljajući narod koji pripada samo njemu. Od Prve Mojsijeve pa sve do Otkrivenja dobijamo nagoveštaje tog večnog plana otkupljenja. Kalemljenje Moavke Rute na ovu otkupljenu porodicu svedoči nam o nadmoćnoj i sveobuhvatnoj Božjoj milosti: tom milošću Bog je upotrebio njen neočekivani brak sa Vozom da stvori lozu cara Davida i Hrista Isusa.
Primeri kao što je Rutin trebalo bi da ojačaju našu veru u ono što Bog može da uradi. Trebalo bi da nas ohrabre da prijateljima i bližnjima kažemo da svi slavni i tragični događaji u našem narodu, sve radosti i tuge u našem životu, sav bol i razočaranja u porodičnom životu svoj krajnji smisao ne nalaze u ljudskoj istoriji niti ličnoj biografiji, već u Božjem planu. On se javio kao sveti Bog pun ljubavi, lični i beskonačni, Tvorac i Otkupitelj, Održitelj i Vladar. On nas je uveo u veliku priču iskupljenja – jedinu priču koja će večno trajati.
I to je dobra vest! To nam hrani dušu u crnim danima, kad se u nama javi sumnja. To je sigurnost da Bog nikad neće dići ruke od nas. To daje smisao životu.
