Nije ništa neobično videti baku ili deku kako sijaju od sreće kad prvi put uzmu unuče u ruke. Međutim, zbog Nojeminine prošlosti i budućnosti ove male porodice, ova scena je nešto sasvim posebno.
Nakon što je sahranila muža i sinove, Nojemina se tužna i praznih ruku vratila u Vitlejem. Beba u njenom krilu ju je ponovo učinila radosnom i punom nade. Pred njom je bila buduća generacija njene porodice, koja će joj pomoći u životu i brinuti se za nju u starosti. U tom smislu, dete joj je donelo slobodu – otkupljenje. Ali kad se s ove strane utelovljenja osvrnemo na ovaj relativno uobičajeni prizor, znamo da nam on objavljuje izuzetne vesti: zahvaljujući Božjoj milostivoj brizi iskazanoj dvema bespomoćnim udovicama, sav Izrailj – pa i celokupno čovečanstvo – dobili su pomoć. Bog je preko Rute nastavio porodičnu lozu koja je dovela do cara Davida, a zatim i do samog Isusa Hrista.
Čak se i Isus, car nad carevima i gospodar nad gospodarima, mogao videti u običnim životnim situacijama. I on je bio položen u nečije krilo. Imao je obične zemaljske roditelje. Rođen je u štali, ne u velikoj palati. Pobedu je zadobio na krstu za zločince, ne osvajanjem prestola. To nije nešto što bi se očekivalo od utelovljenog svemoćnog Boga – pa ipak, baš kao što su mudraci potražili Isusa najpre u palati (Matej 2,1-3), tako i mi često počinjemo da ga tražimo na pogrešnim mestima. A kad to uradimo, postoji opasnost da završimo kao „Mara“ umesto kao „Nojemina“ (Ruta 1,20) – da budemo ogorčeni, a ne zadovoljni.
Večni Božji planovi se odvijaju usred uobičajenog – onda kad obični ljudi na običnim mestima rade obične stvari. Ako vodite običan život, onda bi to trebalo da vas ohrabri! Veoma je malo nas koji ćemo u istoriji biti čak i fusnota. Bilo da ste obična majka koja podiže običnu decu i iz dana u dan radi obične stvari, ili običan deka koji priča iste stare obične priče, ili običan student sa svojom uobičajenom svakodnevicom – na koji god način da ste obični – Božja slava se može naći svuda oko vas. Vaša vernost, usred sve te uobičajenosti, može po njegovoj blagodati postati način da, evanđelja radi, ostvarite neuobičajeni uticaj.
Kad vam se čini da ne postižete ništa posebno – kad poverujete u đavolju laž da ničemu ne služite i ništa ne činite za Boga – setite se ovoga: kad ljudska dostignuća, reči i mudrost prođu, videće se da su vernost, dobrota, poštenje, ljubav i blagost koje je Bog u vama i preko vas pokazao uticali na ljude oko vas mnogo dramatičnije nego što ste mogli i da zamislite. U tome je čudo Nojeminine priče i čudo cele istorije – Božja neuobičajena slava je na delu u običnim stvarima. Ta istina može da promeni vaš pogled na svakodnevicu.
