Za većinu nas bi se moglo reći da smo mešavina osećanja i iskustava. Redovno nas zapljuskuje i dobro i rđavo i zlo. Glavno pitanje je šta radimo s tim osećanjima i iskustvima. Kako činjenica da smo verni oblikuje način na koji posmatramo svet? „Moji dani su u tvojoj ruci“ je izjava od šest reči koja podseća hrišćane da se, uprkos svim nesrećama i teškoćama, za njih stara svemoćni Bog.
U uvodnim stihovima 31. Psalma očigledno je da David pati. Ako nastavimo da čitamo, samo nekoliko stihova dalje on već deluje malo sigurnije, a zatim je, još nekoliko stihova dalje, ponovo uznemiren. Ovaj ciklus bola i radosti nije ništa neuobičajeno za hrišćanskog hodočasnika. Štaviše, stalna razočaranja i nelagodnosti su sasvim normalne pojave na našem putu vere.
U svojoj knjizi Skrovište Kori ten Bum priča o radosnom iščekivanju svog prvog putovanja vozom. Iako je do puta ostalo još više nedelja, svakog dana je pitala oca da li je kupio karte. On bi joj uvek rekao da jeste. Shvatila je da je problem u tome što ne veruje svom ocu; nije se uzdala da će se on za sve pobrinuti. Brinula se da će joj možda zagubiti kartu i da će ostati bez nje na dan putovanja. U toj lekciji naučila je da nam Bog daje kartu onog dana kad krenemo na put, nikad ranije.1 On će je, naravno, mnogo bolje čuvati nego mi sami.
U našem hodočašću kroz teškoće, razočaranja, gubitke voljenih i lične promašaje, možemo da shvatimo da je ovo stvarno istina. Zato moramo da se uzdamo u njega. Ako poznajemo Hrista, Bog će nam dati kartu onog dana kad se iz vremena zaputimo u večnost. Ako je taj dan danas, onda karta stiže. Ako nije, od kakve nam je koristi da ležimo budni prepuštajući se osećanjima i brigama?
Ne stojimo na milost i nemilost nekoj proizvoljnoj i bezličnoj sili: mi smo u ruci Boga koji nas voli. On nam kaže: Hodite meni svi koji ste umorni i opterećeni. Dođite mi sa svojim bremenom, strahovima, panikom, brigom i bolom. Uzmite moj jaram. Živite pod mojom vlašću koja vam iskazuje ljubav, jer moj je jaram blag i moje breme je lako, i naći ćete mir svojoj duši zauvek (vidi Matej 11,28-30).
Ovo je naša sigurnost. Naš život – bio on kratak ili dug, bogat ili siromašan, tužan ili srećan – u njegovoj je ruci. On će nam svakog dana davati da uradimo nešto dobro, a onda će nas, kad nam svane poslednji dan, bezbedno dovesti do mesta gde ćemo živeti bezgranično dugo, nezamislivo bogato i neizrecivo srećno.
