Adam, prvi čovek, stvoren je po Božjem obličju. Gospod mu je dao jedinstvenu ulogu u celoj tvorevini, ali Adam nije uspeo da je ispuni i izgnan je iz Edemskog vrta. Bog je potom iznova krenuo s Izrailjcima – pozvani su da budu njegov narod. Bili su odraz njegovog karaktera onda kada su bili poslušni njegovom zakonu. Međutim, baš kao Adam, ni oni nisu ispunili svoju ulogu i poslati su u izgnanstvo.
Slavno je otkriće do koga dolazimo u Novom zavetu, gde vidimo da je Isus uspeo ono što su Adam i Izrailj omašili. Isus je ono što je Božji narod trebalo da bude: novi i bolji Adam, pravi Izrailj. On je potekao od Adama i poistovećuje se s njegovim rodom. On se u potpunosti poistovećuje s nama, ali za razliku od Adama, kad je bio iskušan, Isus nije sagrešio (Jevrejima 4,15).
Gospod Isus je jedini čovek na svetu koji je savršeno bio poslušan Bogu, jedini koji je uvek bio Bogu po volji. Držao se svakog slova zakona. Zato je on jedina osoba u istoriji koja ne zaslužuje da bude proterana iz Božjeg prisustva. Ipak, on jeste bio proteran. Na krstu se dobrovoljno suočio s kaznom koju zaslužuju grešnici – grešnici zarobljeni Adamovim grehom.
Celokupno čovečanstvo je Adamovo nasleđe, a to se odnosi i na lozu i na grešnu prirodu. Rođeni smo u grehu i sjedinjeni s Adamom jer smo i mi odmetnuti od Boga. Nema izuzetaka. Jedino rešenje za tu nevolju čovečanstva jeste da svaki čovek upozna jedinu osobu koja je savršeno poštovala zakon i nije zaslužila da bude oterana od Boga, ali je zatim bila poslušna do smrti na krstu kako bi grešnici mogli da po blagodati i posredstvom vere prime sve što je on zaslužio, umesto onoga što je Adam zaslužio.
Ova istina leži u središtu svega. Sve što je nekada važilo za nas verne imalo je koren u tom jednom Adamovom postupku, dok je sve što sada važi za nas rezultat Hristove poslušnosti.
Ako niste baš sigurni u to, možda ste se bespotrebno trudili da preispitate sopstveni duhovni život kako biste utvrdili da li činite dovoljno toga. Ali mi se ne spasavamo bilo čime što mi radimo. Kao što nas pesnik podseća, spaseni smo delom koje je za nas učinjeno:
Umro je moj Spasitelj bez greha,
moja grešna duša sada je slobodna;
Zadovoljen je Bog pravedni:
kad gleda njega, on prašta meni.1
