Dok je u svoje vreme razgovarao sa intelektualcima u Atini, Pavle je otkrio da na njegove sagovornike utiču dve osnovne ideje: stoicizam i epikurejstvo. Stoicizam smatra da događaje ovog sveta određuje nemilosrdna, hladna i bezlična sudbina, dok epikurejstvo uči da je dobro ono što nam donosi najviše zadovoljstva. Nijedna od ovih filozofija ne važi za decu svemoćnog Boga.
Jedna od najkarakterističnijih crta hrišćanstva jeste naš način iskazivanja stava prema svetu. Za razliku od većeg dela kulture oko nas, znamo da je naše vreme u Božjim rukama (Psalam 31,15) – niti nas je ščepala neka slepa sila niti se davimo u moru nasumičnih događaja. Ljude privlače marksizam, hinduizam, nihilizam ili neka druga od bezbroj filozofija i religija, ali jedno im je zajedničko: svi se suočavaju s pitanjima i neizvesnostima svojih uverenja. Možda ih brine borba za besklasno društvo ili beskrajni ciklus rađanja i smrti. Možda su ubeđeni da život nema nikakvog smisla. Kakva god da su ta pitanja ili uverenja, Bog pruža svaki odgovor koji im treba. Umesto da živimo u kavezu u kome nas drži besmislena i surova sudbina ili beskrajna neizvesnost, mi kao vernici sada živimo sa nadom koja nas neće izneveriti. Mi smo sada, kao i Pavle, upravitelji svih odgovora koje nam je Bog dao preko svoje reči – odgovora koje moramo da podelimo sa celim svetom. On nam je dao jedno veliko uzdanje, a ime tog uzdanja je Isus.
Zato pitanje nije da li imamo poruku koja sadrži odgovor na najdublje čežnje svakog čoveka i različite prigovore na svaku drugu filozofiju i religiju: svakako je imamo. Pitanje je da li ćemo tu poruku podeliti s drugima. Kad je bio u Atini, Pavle je video nešto što drugi nisu. Nije uživao u impresivnim prizorima niti se divio intelektualnom ugledu grada. Video je grad izgubljen u idolopoklonstvu i „uzbudi se njegov duh u njemu“, jer je svaki put kad se neko pokloni idolu, Gospod Isus lišen slave koju samo on zaslužuje. I zato se, ne mareći za sopstveni ugled, Pavle raspravljao sa žiteljima tog grada, javljajući im evanđelje o vaskrsenju i njegovu nadu (Dela 17,18).
Gde god da živite, ovako ili onako se nalazite u savremenoj verziji Atine. Kojim idolima se ljudi oko vas klanjaju? Da li to uznemiruje vaš duh? Imate odgovor koji će zadovoljiti čovekovu čežnju onako kako to nijedan idol ne može. Imate priliku da donesete slavu Bogu. S kim možete danas da razgovarate i kažete: „Zar ne vidiš da te ono što obožavaš neće zadovoljiti? Mogu li da te upozorim: ignorišeš Boga koji daje smisao i nadu, ali ne voli da mu se rugaju? Mogu li da ti dam odgovore koje sam ja našao kad sam upoznao Isusa Hrista?“
