Šta da donesemo Isusu? Samo svoje potrebe.
Scena u 21. glavi Evanđelja po Jovanu, koja se odigrava posle vaskrsenja, deluje nam kao eho jedne ranije scene zapisane u 5. glavi Evanđelja po Luki, u kojoj su učenici lovili ribu na Galilejskom moru. U oba izveštaja, učenici su se uprkos svom velikom iskustvu mučili i mučili, ali ništa nisu uspevali da uhvate. I u oba slučaja, Isus se pojavio i pomogao im da nahvataju ogromne količine ribe. Prvi susret je trebalo da ih pouči da postanu ribari ljudi; drugi je trebalo da ih podseti da nastave svoj rad u zadobijanju ljudi za Božje carstvo. Oba čuda su ilustrovala istinu da učenici mogu da uspeju jedino zahvaljujući Božjoj sili. Isus je imao kontrolu nad Galilejskim morem i kad učenici nisu imali ulova i kad su ga imali u izobilju. On je nadmoćni vladar njihove praznine isto koliko i njihove punine. Hristos želi da uvidimo koliko smo siromašni, kako bismo se s divljenjem poklonili njegovoj brizi i staranju. Kad smo svesni da nemamo ništa, možemo se uzdati da Bog i nad tim ima kontrolu. On nas poziva da težimo da svaka naša praznina u životu bude ispunjena njegovom dobrotom i snagom.
Kad je pozvao učenike i pitao ih da li su išta uhvatili, Isus ih je primorao da se suoče sa svojom nemaštinom i iskreno odgovore. Hristos ima pitanja i za nas u našoj nemaštini. On ne traži izgovore, dijaloge, rasprave. Želi da iskreno priznamo šta nam je potrebno. U položaju učenika možemo videti i sopstveni položaj: bez Gospodnje pomoći ne možemo da radimo čak ni ono u čemu smo dobri. Bez Božje blagodati ne možemo ni da pričamo ni da slušamo, ni da pevamo ni da pišemo, ni da radimo ni da se zabavljamo. Kao što je Isus nešto ranije u Evanđelju po Jovanu rekao: „Bez mene ne možete ništa činiti“ (Jovan 15,5).
Isus nije ostavio učenike u siromaštvu niti im je dao tek toliko da prežive; njihov ulov bio je izobilan. Takva briga nam pokazuje kako svojim obećanjem večnog života Isus nastavlja da nam daje neizmerno više nego što bismo mogli i da zatražimo ili zamislimo. Kad Hristos svojim Duhom interveniše u našem životu, to delovanje nije nalik potočiću; njegovo obećanje je da će iz našeg srca poteći reke žive vode (Jovan 7,38). Kao što je kasnije pozvao učenike da doručkuju s njim na obali (21,9-10), Isus tako i nas danas poziva za svoj sto kako bi utolio našu glad. Dok nas poziva da mu se pridružimo, ide nam u susret i nudi više nego dovoljno snage za taj put.
Isus je rekao: „Blaženi su gladni i žedni pravednosti, jer će se oni nasititi“ (Matej 5,6). Donesite svoje potrebe pred njega danas. Iskreno priznajte šta vam nedostaje i uzdajte se da će vam, dok ostvaruje svoj slavni cilj, dati mnogo više nego što vam treba za put ka nebeskom domu.
