Čak i ako ovlaš čitamo istoriju i sociologiju, uvidećemo nesposobnost čovečanstva da sredi ovaj naš slomljeni svet. Ne tako davno su nas učili da su ljudi činili loše stvari jer su bili siromašni; kad bismo samo zadovoljili sve materijalne potrebe, sigurno bismo se i ponašali bolje. Sada u nekim od najbogatijih svetskih zemalja slušamo sociologe kako objašnjavaju da su pohlepa, korupcija i ubistva posledica toga što imamo previše svega. Stručnjaci i svetske vođe ostaju zbunjeni pred tim spoljašnjim silama, tražeći odgovore na pogrešnim mestima.
Neman je imao ružnu bolest zbog koje je bio nesrećan i ljudi su ga izbegavali. Imao je dovoljno novca da isproba sve moguće lekove, a i delovalo je da je na sve spreman. Problem je bio u tome što je lek tražio na pogrešnim mestima. Njegov položaj, bogatstvo i veze s carskom porodicom nisu mu pomogli da dođe do leka koji je hteo, a kad je od cara Izrailja zatražio pomoć, njegov zahtev je samo doneo očajanje; car je razdro svoju odeću jer je znao da ne može da mu pomogne (2. Carevima 5,7).
Careva reakcija je ista kakvu i danas verovatno imaju mnogi od vođa dok putuju po svetu i razmatraju šta mogu da učine u javnoj službi. Verovatno i oni požele da razderu odeću i kažu: „Kako ovo da sredim i popravim? Kako da omogućim mir? Kako da izlečim?“
Ali ono što car nije mogao da uradi, mogao je Božji prorok. Međutim, gubavcu je lek zvučao uvredljivo! Neman je želeo nešto grandiozno – nešto što bi odgovaralo njegovom uzvišenom položaju i potpalilo njegov osećaj važnosti. Mislio je da lek treba da bude ne tako jednostavan, već malo impresivniji. Smatrao je Jelisijev lek ponižavajućim i smešnim.
Guba je danas uglavnom iskorenjena, ali svi mi i dalje živimo sa smrtonosnom bolešću zvanom greh. Ipak, mnogi nisu ništa spremniji od Nemana da saslušaju kako da se izleče. Poruka o raspetom Hristu kao jedini i dovoljan lek za naš greh bila je „Judejima sablazan, mnogobošcima ludost“ (1. Korinćanima 1,23), a mnogima je to i danas. Čak ni vernici nisu imuni na iskušenje da pomisle kako moramo nešto sami da preduzmemo ako hoćemo da se izlečimo od greha.
Moramo svakodnevno da budemo svesni leka koji nam je potreban i da se povinujemo, kao što je i Neman na kraju učinio (2. Carevima 5,14). Čovek koji tako radi može da zna da su reči „očistićeš se“ stvar prošlosti i može da se raduje kad ga Isus ugleda i kaže mu: „Već si čist“ (vidi Jovan 13,10-11; 15,3). Ne gledajte u ogledalo, misleći da je lek u vama ili u nečemu što radite. Umesto toga, otvorite prozor vere, pogledajte krst i znajte da je on to uradio.
