Hrišćani često odlično provode slobodno vreme, ali loše se odmaraju. Zašto? Jedan od razloga je možda to što zapadnjačka kultura visoko ceni neumornu trku za uspesima i napretkom. Čak i u slobodno vreme udovoljavamo tim našim težnjama i želji da se poboljšamo i postignemo nešto. Ispod svega toga leži nevolja svake kulture: naša otuđenost od Boga koji nas je stvorio i osmislio i za rad i za odmor.
Kad je greh ušao u svet, čovečanstvo je ostalo bez odmora. O čovečanstvu možemo svašta da kažemo, ali sledeće ne možemo poreći: baš nas i ne krase spokoj i sklonost mirovanju. Slobodno vreme nije odmor ukoliko smo radili toliko naporno da nam je preostalo samo nekoliko kratkih trenutaka mira ili ako to vreme provodimo ponovo radeći nešto. Bog sigurno želi nešto više za nas.
Bog nam nudi odmor koji nam teši dušu. Taj odmor duše proističe iz života koji mu je predan u veri. Kad se na čovečanstvo slegne prašina smrti koja potiče od greha, više ne možemo da uživamo u tom dubokom odmoru koji nam je Bog namenio. Potrebno nam je novo stvorenje – a upravo to nam je Bog i dao! „Ako je ko u Hristu – novo je stvorenje“ (2. Korinćanima 5,17). Bog je prilikom stvaranja uspostavio princip fizičkog odmora, a u otkupljenju je utvrdio mogućnost savršenog duhovnog odmora. Pa ipak, ljudi svih mogućih profila – pa čak i neki koji ispovedaju da su hrišćani – i dalje uporno žive ne obazirući se na Boga. Preziru njegov poziv da odmore dušu, postajući tako samo slušači njegove reči, a ne i njeni izvršioci (Jakovljeva 1,22), s nadom da će se najzad odmoriti kad umru. Biblija ne nudi nadu za takav pristup životu. Baš kao što Izrailjcima u pustinji Božja obećanja nisu nimalo koristila jer nisu verovali Bogu, isto tako ni mi ne možemo očekivati da ćemo poznavati Božji dar odmora za dušu – ni na ovom ni na onom svetu – ukoliko nastavimo s našim malovernim upinjanjima.
Srećom, sve se razrešava u Isusu. On prodire kroz fasadu isprazne religioznosti i naših očajničkih i svetovnih stremljenja upućujući nam ovaj milostivi poziv: „Dođite k meni svi koji ste umorni i opterećeni, i ja ću vas odmoriti. Uzmite moj jaram na sebe i naučite od mene, jer ja sam krotak i smeran u srcu, i naći ćete odmor u svojim dušama“ (Matej 11,28-29). To je odmor u kome možemo da uživamo čak i dok radimo, odmor koji nam pomaže da zaista počinemo od posla i odmor koji ćemo jednog dana imati u potpunosti, konačno i večno u njegovom prisustvu.
Da li vam se duša danas odmara? Možda se brinete za sutrašnjicu ili pitate šta danas morate da uradite? Delo koje zadovoljava vaše najveće želje i rešava vašu najveću potrebu – delo spasenja – umesto vas je dovršio Isus na Golgoti. On vas poziva. Znajte da se on pobrinuo za vašu večnu budućnost i da će svi vaši zadaci za danas biti izvršeni – ni više ni manje od toga. Zato mu verujte i dozvolite svojoj duši da se zaista odmori.
