Na internetu ne možemo da uradimo mnogo toga bez slaganja s odredbama i uslovima. A onda, kad obeležimo kvadratić „Slažem se“, kreditne kartice, platforme društvenih medija i veb-sajtovi nas s vremena na vreme obaveštavaju da su promenili politiku i da, ako hoćemo da i dalje koristimo njihove usluge, moramo da prihvatimo te nove uslove.
Takve promene mogu da budu česte i suptilne. Jednostavno je nemoguće o svima njima voditi računa. Na sreću, odredbe i uslovi koji važe za Hristovog sledbenika još se nisu menjali niti će se ikada promeniti. Oni ne mogu biti ukinuti niti usklađeni s našim željama, jer ih je sam Bog utvrdio. U ovim stihovima Božji Sin nam iznosi „odredbe i uslove“ potrebne da postanemo deo njegovog naroda i zadobijemo večni život.
Ponekad se ponašamo kao da sami moramo da zasučemo rukave i poslušamo Gospoda. Ipak, istina je sasvim drugačija! Biblija kaže da se u Isusa uzdamo zato što je on napravio prvi korak i dao nam blagodat za to (Efescima 2,8), ali i da nas ista ta blagodat takođe održava i omogućava nam da ga i dalje sledimo (Filipljanima 1,6). On nam oblikuje um, moral, manire i sve čime raspolažemo kako bismo živeli pod kontrolom onoga koga smo priznali kao Veličanstvo.
Jedan od „uslova“ sledbeništva je, dakle, priznanje da u našem životu nismo više glavni mi sami. Naš identitet i naši ciljevi više nisu prioritet. Umesto toga, u jedinstvu sa Hristom preobražavamo se da bismo doneli plodove vidljive spoljašnjem svetu. On nas poziva da to obožavanje sopstvenog ja potpuno iskorenimo.
Kad se odreknemo sami sebe, uzimamo krst i sledimo ga. Nažalost, ta metafora „uzimanja krsta“ je postala izlizana; bilo bi dobro da se setimo da je razapinjanje na krst jedan od najbrutalnijih i najstrašnijih načina smaknuća koje je čovečanstvo smislilo. Upotrebom metafore nošenja krsta Isus naglašava da nas učeništvo skupo košta.
Međutim, Hristos nas ne poziva da učinimo ništa što on sam već nije učinio. Upravo na krstu on nas je skupo platio (1 Korinćanima 6,20). Zato je život koji živimo s njim kao njegovi učenici u stvari marš koji vodi i prema smrti starog ja i prema večnom životu. To nije šetnja, već živa žrtva, jer mi ne pripadamo sami sebi. Ali ohrabrimo se, jer u tom maršu ima i lepote. Jednog dana će se Sin čovečji vratiti u sili i slavi, a njegovo carstvo će popraviti sve što je pokvareno. Do tada, za nas je gubitak života radi Božjeg carstva čista dobit, bez obzira na cenu.
