Mnoge od nas obeshrabruje ta naša neprekidna izloženost iskušenjima. Možda se osećamo postiđeno jer nas neka iskušenja snažno privlače. Ponekad osećamo kako nas izjedaju. U takvim trenucima je važno da se setimo da doživljaj iskušenja sam po sebi nije greh – jer ga je doživeo i sam Hristos, koji je bio bezgrešan. Ipak, pošto on nije popustio pred iskušenjima, kao što mi to često radimo, on nam je vrhunski uzor u težnji da budemo pravedni.
Kad je uzeo ljudsku prirodu, Hristos je postao podložan njenim ograničenjima i borbama. Zato, iako je Isus uzvišeni Božji Sin i naš Veliki prvosveštenik, a ne običan smrtnik, možemo biti ohrabreni znajući da on u potpunosti može da se poistoveti s našom borbom.
Hristovo saosećanje s nama dok trpimo iskušenja ne zavisi od doživljaja greha, već od doživljaja iskušenja da sagrešimo, a njega najbolje i najpotpunije može da poznaje samo onaj koji je istinski bezgrešan. Isus ne saoseća iz daljine; on dobro poznaje bol izazova i dugotrajnog iskušenja. On je već hodao našim zemaljskim stazama.
I zato, kad smo najsvesniji iskušenja pred nama i svojih slabosti, eto kome možemo da se okrenemo. Ne oslanjajmo se na zemaljsku mudrost „prvosveštenika“ 21. veka, koji nam govore da se treba prepustiti iskušenjima, da je krivica napast koju treba odbaciti i da je sramota bespotrebna stvar koja nam ne pomaže. Umesto toga, okrenimo se jednom i jedinom Velikom prvosvešteniku, koji nam kaže da se iskušenjima treba odupreti i koji nam daje i silu da to učinimo (1. Korinćanima 10,13); on nas takođe uverava da je krivicu i sramotu koje osećamo kad popustimo on poneo na svom telu i uklonio na krstu.
Ono što je zaista divno u odnosu sa Gospodom Isusom je to što možemo da odemo s uzdanjem pred onoga koji je umro da bismo mi mogli čvrsto da se držimo vere koju ispovedamo. Svakog dana možemo ponizno i mirno da odemo u prisustvo samog Svemoćnog Boga, koji nas rado dočekuje zahvaljujući Hristu, onome koji savršeno saoseća s nama. Na kraju, u večnosti, Hristos više neće morati da se moli za nas. Jednostavno ćemo moći da stojimo pred Bogom i slavimo ga jer nas je pozvao u svoje savršeno prisustvo. Do tada, zatražimo od onoga koji zna šta znači ne podleći iskušenju da bude s nama dok se borimo sa sopstvenim iskušenjima i trudimo se da mu budemo poslušni.
