Kad smo bespomoćni, to je najbolji način da se naučimo istinskoj veri.
Na početku 6. glave Knjige o sudijama Izrailjci ponovo „činiše što je zlo pred Gospodom“ (1. stih). Zapeli su u začaranom krugu odmetanja i kajanja, sporo su učili i brzo zaboravljali da je njihov težak položaj često posledica neposlušnosti. Na kraju su shvatili: Bog dopušta da dođu dotle da je jedino što mogu da mu zatraže pomoć kako bi ih doveo u zajednicu sa sobom, na Božju slavu i njihovo dobro. On to radi i za nas danas – ostvaruje svoje planove u životu onih koji znaju da su bespomoćni. Isus je svoje carstvo obećao onima koji znaju da su „siromašni duhom“ (Matej 5,3), a ne onima koji misle da sve mogu sami.
Neki od nas pogrešno smatraju da će se sve srediti samo ako sledimo Isusa. U dubini duše mislimo da će Bog uvek i odmah intervenisati i otkloniti teškoće. Kad ne odgovori na naše molitve kako bismo hteli i onda kad bismo hteli, pitamo se treba li i dalje da verujemo da on zna šta je najbolje za nas. Možda se tako osećate baš danas.
Bog u Pismu stalno iznova obećava da će nam doći u pomoć kad to zatražimo: „Danju te neće sunce ubiti ni mesec noću. Gospod će te sačuvati od svakog zla, sačuvaće dušu tvoju Gospod. Gospod će čuvati ulazak tvoj i izlazak tvoj, odsad i doveka“ (Psalam 121,6-8). To su jemstva Božje reči. Ipak, on ta obećanja često ispunjava na neravnim stazama, u mračnim dolinama i neudobnim čekaonicama.
Kad se Bog u Knjizi o sudijama zauzeo za svoj narod, usmerio ga je ka svojoj reči i pokazao mu da je grešan. Prorok je, govoreći reči samog Boga, podsetio Izrailjce šta treba da znaju: „Ja sam vas izveo iz Misira, i izveo sam vas iz doma ropskog… Ja sam Gospod Bog vaš… Ali ne poslušaste glas moj“ (Sudije 6,8, 10). Ali tada, u malom obrtu, baš kad očekujemo Božju osudu, čitamo kako se „javi… anđeo Gospodnji“ s ovim milostivim rečima: „Gospod je s tobom“ (12. stih).
Gde bismo mi bili da nas je Bog osudio kao što smo i zaslužili, umesto što nam iz dana u dan pokazuje svoju milost? Narodu Izrailja nije dao što su zaslužili, a nije ni meni ni vama. Nema kraja Božjoj milosti i blagodati. Ipak, on u svojoj dobroti često koristi teškoće kako bi nas naučio da je on sve što nam je potrebno. Patimo kad izgubimo nešto dobro, ali to nas takođe nagoni da se okrenemo Bogu i u njemu pronađemo snagu, mir i nadu. Pozovimo ga u pomoć, puni nade da taj Bog, koji nas čuje, zaista zna šta je za nas najbolje. Gospod je s tobom!
