Isus je bio stručnjak da postavi pitanje – naročito pitanje koje bi sve iznenadilo i privuklo im pažnju. Kad se suočimo s Isusovim pitanjima, kao učenici ovde, moramo paziti da nam ne promakne ono što je imao na umu.
Na prvi pogled, Isusovo pitanje o materijalnom dobitku nauštrb gubitka duše može se, pre svega, shvatiti kao upozorenje na kaznu koja će stići sebičnog pojedinca. U iskušenju smo da ove Isusove reči poredimo s rečima majke koja kaže detetu: „Ako ne podeliš to sa sestrom, znaš šta će da bude!“ Ipak, ovo pitanje je radije jedno zapažanje. Isus ističe šta se dešava kad život i odluke uređujemo u skladu sa sopstvenim grešnim čežnjama – s onim što posedujemo, što smo postigli ili sa željenim identitetom. Živeti tako, kaže on, znači izgubiti sopstveni život.
Stoga je gubitak života o kome Isus ovde govori istovremeno i neposredan i večan. Ako nam je život važan samo zbog onoga što možemo izvući iz njega za sebe, onda propuštamo njegove najveće radosti; to znači da ne živimo, nego jednostavno postojimo. Isto tako, kad postavimo sami sebe na presto svog života, potiskujemo Isusa sa mesta koje mu s pravom pripada i potvrđujemo istinu da smo po prirodi takvi da ćemo radije ići za svetom i svojim željama nego za Hristom. Ako tako nastavimo, ispustićemo dar večnog života koji on celim srcem daje svojim podanicima.
Pa kako onda da se borimo sa tim svetskim željama? Najpre moramo da shvatimo da, kao što je to matematičar i teolog iz 17. veka Blez Paskal rekao, u najdubljem delu našeg bića stoji praznina u obliku Boga koju ništa ne može da popuni osim njega. Ne postojimo da bismo trčali za zadovoljstvima, nego da bismo uživali u odnosu sa živim Bogom. Drugo, moramo neprestano da razmišljamo o vrednosti sopstvene duše. Koliko je ona vredna možemo videti u surovoj sceni koja se odigrava blizu Jerusalima, gde je bezgrešni Hristos visio na krstu – prezren, odbačen, proboden, ranjen i podvrgnut ruglu – a sve to kako bismo mi mogli da uspostavimo odnos sa Bogom i besplatno dobijemo večni život. Isusova žrtva otkriva koliko je večna sudbina naše duše važna Bogu.
Kad sledimo Isusa kao spasitelja i Cara i kad priznamo da je dragoceniji od svakog zemaljskog blaga, to nije neka kratkotrajna odluka; to je doživotna posvećenost koja se svakodnevno pokazuje u životu. Ako ste spremni da svakog dana priđete njegovom krstu, ponizno ispovedite ko je i predate mu svoj život – sve što volite, svoju udobnost i bogatstvo – onda vašoj koristi neće biti kraja, sada i u celoj večnosti. Šta nas košta da početkom svakog dana postavimo sebi pitanje koje je Isus tada postavio svojim učenicima na putu: Šta će mi koristiti ako sav svet dobijem, a životu svom naudim?
