U rimskom društvu očeva volja bila je vrhovna. Vilijam Barkli je napisao: „U Rimu je otac u svojoj porodici imao apsolutnu moć… Mogao je da veže ili isprebija sina; mogao je da ga proda u ropstvo, a imao je pravo čak i da ga pogubi. Ako je neko znao šta je roditeljska disciplina, onda su to Rimljani.“1
Primetimo stoga da Pavle ovde ne poziva jednostavno na pokazivanje roditeljskog autoriteta. On ga istovremeno i smatra ispravnim i obuzdava. Najpre daje uputstvo u odričnom obliku: „Ne razdražujte svoju decu.“ Podstiče očeve da se uzdrže u kažnjavanju dece da ne bi napravili više štete nego koristi tako što će ih razljutiti, obeshrabriti, ozlojediti ili razbesneti.
Kako mi to nateramo decu da se naljute? Tako što smo sebični, preoštri, nepostojani, nerazumni, tako što smo više naklonjeni jednom detetu nego drugom, tako što gunđamo, stalno nalazimo mane, ne cenimo njihov napredak… Pa ipak, ovaj žalosni spisak ne bi trebalo da nas obeshrabri, već da nas podseti da je ovakva odgovornost bez Božje blagodati nama potpuno nedostižna.
Pa opet, Pavlova uputstva nisu samo odrična, već i potvrdna. Glagol „odgajati“ može da znači i „negovati“. Ta reč se koristi i u baštovanstvu, a to nas podseća da decu treba da podižemo nežno, ali i da to nije jednokratni zadatak, već putovanje od mnogo godina. Istovremeno, ta nega uključuje „disciplinu“ – naime, disciplinu Pisma, po kojoj se i sam otac saobražava sa Hristovim likom – ali i „pouke“, koje podrazumevaju pažljivo prenošenje Božje reči dečjem umu kako bi se njihov karakter uobličio.
Ako ste roditelj, kako ćete postići taj zadatak? Potrebna je blagodat. Takođe vam je potrebno strpljenje. Berzanskim rečnikom rečeno, roditeljstvo nije jednodnevna trgovina, već dugoročno ulaganje. Neverovatno je kako čudovišni četvorogodišnjak prema kome se neprekidno odnosimo s božanskom ljubavlju i disciplinovanjem može do svoje dvadesete godine da postane pažljiva osoba puna ljubavi. I zato, ako nemate dece, molite se za one koji ih imaju. To im je potrebno! A ako jeste roditelj, razmislite o svom pristupu. Kako u svom domu uspostavljate roditeljski autoritet? Dok to činite, na koji način dospevate u opasnost da razljutite svoju decu? Kako ćete poučiti decu Božjoj reči i kako roditeljsko iskustvo može da pomogne vašem karakteru da se više saobrazi s Hristovim likom? U svemu ovome imajte na umu da je roditeljstvo čin blagodati. Svoje dužnosti moramo da obavljamo verno. One će nas slomiti ako ne upamtimo da je blagodat dovoljna da nadvlada svaku našu grešku – a to je istina koja treba da nas uzdigne i da nas baci na kolena!
