Kad bih vam rekao da zapišete sve zbog čega ste se brinuli ove nedelje, ili možda samo danas, pretpostavljam da bi spisak bio poduži. Znam da moj bi. Pa ipak, Božja reč nam kaže: „Ne brinite se ni za što.“ Kako onda da reagujemo kad pokleknemo u borbi sa zabrinutošću?
Pavle kaže da su molitva i zahvaljivanje protivotrov za brigu koja nas guši. Takva reakcija na brige nije prirodna. Štaviše, direktno se protivi težnjama našeg grešnog srca. Većini nas je mnogo lakše da se povučemo u ćošak i tugujemo ili da iznova razvlačimo po mislima sve što nas zabrinjava u pokušaju da uspostavimo kontrolu, umesto da sve stvari zbog kojih osećamo teskobu u molitvi stavimo pred Boga. Kako je samo lako – i potpuno beskorisno – sesti i sekirati se, dozvoliti brizi da nas parališe, umesto da padnemo na kolena i zavapimo Bogu.
Molitva će pitanje „kako da izađem na kraj s ovim?“ jednostavno progutati, jer nam odvlači misli od nas samih i upućuje nas na Božje staranje. Molitva naš fokus usmerava na Boga, koji je potpuno sposoban da sve razreši i dobro zna naše potrebe, tako da će nam dati ono za šta se molimo, a možda i nešto bolje. A zahvalno srce nam pomaže da se bez gorčine suočimo s pitanjem „zašto mi se ovo dešava?“ tako što nam pomaže da se setimo Božjih obećanja. On uvek deluje s ciljem, ostvaruje svoj plan i tačno zna šta radi.
Neki od nas su imali roditelje koji su nam, dok smo živeli zajedno, ponekad služili kao budilnici. Kad je ujutru trebalo da ustanemo u određeno vreme, samo bismo rekli mami ili tati, potpuno sigurni da će nas oni probuditi. Mogli smo mirno da spavamo! Ovakvu reakciju Pavle očekuje od nas kad se suočimo sa brigama. Treba da odemo pravo kod Oca i kažemo mu: „Hoćeš li ti da se pobrineš za ovo?“ A Bog uvek odgovara: Ja ću se pobrinuti. Uzdaj se u mene.
Kad shvatimo da Bog sve drži pod kontrolom, sve svoje borbe i izazove donosićemo pred njega. Mir koji nam daje biće tvrđava za naše srce.
Nevolje naviru, opasnosti straše,
drugovi izdaju, neprijatelji plaše.
Šta god da bude, jedno nas teši,
obećanje kaže: „Gospod će da reši.“1
Zašto onda stvarno ne popišete sve što vas je mučilo ove nedelje? Zatim se pomolite za to, odnesite sve brige pred nebeski presto i ostavite ih tamo. A onda, pored svake stavke možete da napišete ono što vam Bog govori: Ja ću se pobrinuti. Uzdaj se u mene.
1. John Newton, ”Though Troubles Assail“ (1775).
