Dugo vremena sam svakog čoveka kog bih video zamišljao s onim građevinskim kolicima. I ja ih imam. Guramo ih okolo, a u njima su naše teškoće, iskušenja, strahovi, neuspesi, razočaranja, žalosti i čežnje. To su stvari s kojima se budimo i zbog kojih ne možemo da zaspimo do tri ujutru.
Život u ovom svetu od nas stalno nešto zahteva i stavlja pred nas probleme, a od njegovih šamara nas sve boli i tužni smo. Kad se suočimo s tim teškoćama, često nam se govori da ih poričemo, skrivamo, teramo od sebe ili da se uzdignemo iznad njih. Za to vreme, u iskušenju smo da ih prezremo i polako postajemo sve ogorčeniji.
Biblijski pogled na teškoće se poprilično razlikuje od svega toga. Jakov je rekao da je moguće upoznati čistu i potpunu radost upravo u iskušenjima. Kako je to moguće? Radost u iskušenjima – to nam zvuči kao paradoks. Veći deo našeg zapadnjačkog života u 21. veku odvija se u pokušajima da se sklonimo od nevolja. Nama se čini da ćemo radost, očigledno, naći upravo u izbegavanju nevolje.
Jakov nam, međutim, kaže da nevolje treba da „smatramo za čistu radost“, ali ne zato što ćemo im uteći i skloniti se u neku tvrđavu u kojoj ih nema, već tako što ćemo usred tih nevolja preobraziti sopstveni stav. On dalje kaže „znajući da…“, čime nas podseća da osećanja moramo da podredimo onome što znamo da je istina. A šta to znamo? Znamo da vera sama po sebi ne razvija istrajnost. Isinska vera se dokazuje i jača kada je u iskušenjima. Ono od čega bežimo je upravo ono što nas oblikuje.
Moramo da budemo iskreni kad je reč o iskušenjima koja nas snalaze. Još nismo u nebu, pa se tako naša vera i dalje iskušava. Ona nam se ne otkriva u nekom blaženom iskustvu s onog sveta, već u surovoj svakodnevici. Istinsku veru će iskušenja uvek učvrstiti. Zbog njih ćemo po stati više nalik Isusu. Bićemo više u stanju da utešimo druge. Zato možemo da se uzdamo da će Bog u svim teškoćama nastaviti da u nama oblikuje veru koja je savršena i potpuna. Dok se budemo držali tog obećanja, moći ćemo da „smatramo za čistu radost“ svako iskušenje koje je tek na vidiku ili smo pak do kolena u njemu. Naša misao je: „Lično ne bih odabrao ovaj put, ali Gospod jeste i on će ga upotrebiti da mi pokaže više od sebe i učini me više nalik sebi.“
Šta je u vašim kolicima danas? To su stvari koje niste sami odabrali, ali šta bi se promenilo kad biste ih shvatili kao priliku da se vaša vera iskuša, osnaži i usavrši? To je put ka dubokoj i nepobedivoj radosti.
