Ovde niste slučajno, već po Božjem izboru. Niste izmislili sami sebe niti ste imali ikakvog učešća u sopstvenom stvaranju. Divno ste sastavljeni u utrobi majke (Psalam 139,13). Božja ruka vas je oblikovala i stvorila osobu kakva ste danas; stvorio vas je upravo kad je poželeo i to baš u ovom trenutku u istoriji kako biste mogli da, po blagodati i veri, u Hristu činite dobra dela – dobra dela koja je i isplanirao da uradite (Efescima 2,10).
Drugim rečima, primali ste blagodat za blagodaću da biste mogli da činite dobro.
Možda koncept „činjenja dobrih dela“ nije prvo što nam pada na pamet kad razmišljamo o uticaju Božje preobražavajuće blagodati na nas, ali to je doslovno prva stavka na spisku apostola Pavla. U poslanici Titu on piše da je Bog u Isusu „dao samoga sebe za nas, da nas izbavi od svakoga bezakonja i očisti sebi narod koji mu pripada, koji revnuje za dobra dela“ (Titu 2,14, naglasak dodat). Ovo je nekoliko puta naglašeno u poslanici, a kulminira u Pavlovom završnom podsticaju: „Ali i naši neka se uče da budu prvi u dobrim delima.“
Pavlova revnost za dobra dela se tada, ali i u današnje vreme, potpuno protivi kulturi. Živimo u svetu koji nas na sve strane mami na dokolicu i poziva da sami sebi budemo u centru pažnje. Kako onda da budemo kao Pavle i obilujemo dobrim delima?
Najpre treba da nam bude jasno da Božja naklonost ne zavisi od tih dobrih dela. Ne činimo dobro da bismo bili spaseni, nego zato što već jesmo spaseni. Ako temelj naših dela nije blagodat, naš čestiti život činiće samo težnja da spolja dobro izgledamo, a to će nas ili iscrpiti ili učiniti oholima. Drugo, moramo da upamtimo da nije naše činjenje dobrih dela ono što Bogu donosi zadovoljstvo; mi živimo „ne ugađajući ljudima, nego Bogu koji ispituje naša srca“ (1. Solunjanima 2,4). Zato naš život može da bude pun dobrote koja odaje počast Bogu i uzvisuje Hrista; ona je živo svedočanstvo našeg slavnog spasenja.
Naša sposobnost da činimo dobro je takođe, kako Pavle kaže, nešto čemu se učimo. Pozvani smo da se „učimo da budemo prvi u dobrim delima.“ Naši postupci ne treba da budu tek posledica neke navale osećanja niti treba da činimo dobro samo onda kad smo dobre volje. Naprotiv, trebalo bi da se svakodnevno trudimo da obavljamo posao za carstvo koji je Bog dodelio svakome od nas i da to činimo promišljeno i redovno. U tome treba da se ugledamo na one koji su zreliji u veri i da učimo od onih koji već žive takvim životom.
U Hristu svi naši dani i naša dela mogu da budu dobri za nekoga i za nešto. Naučimo da svaki dan započnemo tako što ćemo od Boga tražiti da nam pomogne da drugima činimo dobro jer je on bio milostiv s nama. Uzdajmo se da će nam njegova blagodat omogućiti da i delima dokažemo svoja uverenja.
