Tokom života susrećemo se s nepravdama, neljubaznošću, nepovoljnim okolnostima i često sa svadljivim ljudima. Kad se nađemo u tome, pre nego što ikako verbalno reagujemo, bilo bi dobro da se prisetimo ove istine koju smo naučili od našeg Gospoda: naše reči su odraz našeg srca (Matej 12,34). Ako naše reči nemaju nikakvog dodira sa Hristom, onda treba najpre da pogledamo šta nam je to u srcu. Isto tako, kad na sukob i probleme odgovorimo rečima koje pomažu, a ne onima koje povređuju, to je dokaz da Gospod radi u nama.
Naš jezik ima ogromnu moć i možemo da ga koristimo tako da pomognemo, ohrabrimo, podstičemo, obogatimo, izmirimo, oprostimo, sjedinimo, ublažimo i blagosiljamo. Nije slučajno to što su mnogi stihovi iz starozavetnih Priča Solomunovih posvećeni upravo rečima koje izgovaramo. Po Solomunu, „usta su pravednikova izvor životu“ (Priče 10,11). On upotrebu reči poredi sa divnim nakitom koji krasi onog ko ga nosi i s ukrasima koji čine dom ljupkim (25,12). Možda najpoznatiju izjavu o moći reči vidimo u njegovom zapažanju da „zlatne jabuke u srebrnim sudima jesu zgodne reči“ (11. stih).
Od čega se sastoji takav životvorni jezik? Kako naša usta da budu ta koja će donositi blagoslov drugima? Reči blagoslova karakterišu iskrenost i govorenje istine (vidi Efescima 4,15). Takve reči su pažljive i izgovara ih onaj ko „premišlja šta će govoriti“ (Priče 15,28). Nema ih previše i krasi ih ovakvo rezonovanje: „Usteže reči svoje čovek koji zna, i tiha je duha čovek razuman“ (17,27). I naravno, reči koje nam pomažu su nežne reči. Iako je teško prisetiti se svega ovoga u agoniji teških trenutaka, i dalje važi da „odgovor blag utišava gnev“ (Priče 15,1). Blag odgovor proističe iz moralne snage; za blagu reakciju potrebno je mnogo više samokontrole nego za popuštanje pred neobuzdanim osećanjima i gnevom.
Šta će obeležiti vaše reči? Da li ćete biti rešeni da svoj jezik – to malo, ali neverovatno moćno oruđe našeg tela – upotrebite na blagoslov, a ne na kletvu, na život, a ne na rušenje, na pomoć, a ne na štetu?
Odlučite danas da reči koristite na dobro onih s kojima komunicirate, poštujući Hrista srcem i dopuštajući da njegov miomiris ispuni vaše reči. Tada ponizno priznajte da to ne možete sami da činite (Jakovljeva 3,8) i zamolite Boga da vas ispuni svojim Duhom – Duhom koji podstiče mir, blagost i samokontrolu, i u srcu i u govoru (Galatima 5,22-23).
