Sveti Duh nam je dat kako bi Božji narod mogao Božjem svetu da prenese Božju reč.
Bez Duha, događaji u Delima apostolskim – koji nam govore o tome kako se evanđelje širilo dok su Isusovi učenici po ulicama Jerusalima objavljivali vest o vaskrslom Hristu – ne bi mogli da se dese. Na kraju krajeva, samo nekoliko nedelja ranije, isti ti učenici su se krili iza zaključanih vrata; bila je to mala i preplašena grupa ljudi koja je žalila za svojim raspetim Carem. Šta je zaslužno za njihov iznenadni preobražaj?
Odgovor nalazimo u Isusovoj pobedi nad grobom i obećanju koje je dao učenicima – obećanju da će ih Sveti Duh osposobiti i osnažiti. Ovo obećanje pratila je i jedna zapovest: Isusovi sledbenici trebalo je da tu radosnu vest propovedaju po celom svetu.
Pre nego što su učenici poletno krenuli među ljude, Isus im je pomogao da se usredsrede. I dalje nisu shvatali činjenicu da ga ne zanima samo Izrailj, već ljudi iz svih krajeva sveta. (I bilo im je potrebno još neko vreme da u potpunosti shvate ovu istinu, vidi Dela 10,1 – 11,18.) Isus je zato svojim sledbenicima zapovedio da budu njegovi „svedoci kako u Jerusalimu, tako i po svoj Judeji, i Samariji, i sve do kraja zemlje.“
Posle Isusovog vaznesenja Sveti Duh se spustio na njegove sledbenike baš kao što je Isus i obećao – i tako je započela veličanstvena priča o širenju crkve po poznatom svetu. Ta priča se još nije dovršila i u nju je uključen svaki vernik, jer evanđelje se i danas propoveda po celom svetu.
Ako ste u Hristu, onda posedujete istog ovog Duha i njegova sila vas osposobljava da i vi širite istinu o Isusu po celom svetu. Duh nam nije dat da bismo sedeli i s ostalim hrišćanima razgovarali o svojim duhovnim iskustvima. Ne – treba da koristimo darove i talente koje imamo kako bismo proširili evanđelje po narodima. Za neke od nas to znači odlazak u prekomorsku misiju. Za druge to podrazumeva prelazak na drugu stranu ulice ili u drugi deo grada, radi istog cilja.
Bog nas poziva da volimo i služimo čak i onima s kojima ne delimo isto zemaljsko državljanstvo. Poziva nas da prevaziđemo sve što nas razdvaja i stanemo uz rame s onima koji nas inače ne bi ni zanimali, pa čak i s onima koji su neprijateljski nastrojeni prema nama. Međutim, on nas ne poziva da sami prikupimo hrabrost i ljubav potrebne za to. Ne – nas mora da preobrazi sila van nas, a upravo to je Isus obećao, a Duh čini. Zato, zatražimo od Boga da danas iznova izlije svog Duha u nas da bismo mogli hrabro i revnosno da javljamo radosnu vest.
