U biblijsko vreme gradska vrata bila su mesto gde su se odvijale glavne aktivnosti; ona su bila i centar grada i pijaca. Trgovci, prosjaci, gradske vlasti, verske vođe i mnogi drugi tu su se okupljali i sklapali poslove, donosili zakone, primali milostinju, kupovali i družili se. Voz se upravo na tom užurbanom mestu javno obavezao na brak s Rutom. Njihov brak nam može biti uvod u razmatranje biblijske definicije braka.
Kao prvo, biblijski brak treba da podrazumeva posvećenu ljubav. Takva ljubav nije zasnovana samo na osećanjima i okolnostima, već je duboko ukorenjena i bezuslovna u svim životnim dobima i situacijama. To se vidi u zavetima koje crkva danas koristi u ceremoniji venčanja – posvećenost u dobru i zlu, bogatstvu i siromaštvu, bolesti i zdravlju.
Kao drugo, za brak su potrebni i posvećeni svedoci. Kad se venčavaju, muškarac i žena pod zavetom ljubavi i brige postaju jedno. Pošto smo pala ljudska bića, potrebni su nam drugi pred kojima ćemo biti odgovorni za držanje bračnog zaveta. Zato je na venčanju potreban najmanje jedan svedok koji će potvrditi to stvaranje nove zajednice, nove porodice. Voz je to učinio na gradskim vratima, gde je masa ljudi i gradskih starešina čula kako se javno obavezao da će uzeti Rutu za ženu. Zato su mogli da ga drže za reč.
Kao treće, božanski brak mora da podrazumeva posvećeno zajedništvo. Božji naum je da brak bude odraz sve dublje bliskosti koju imamo s njim kao njegova mlada. Odnos između muža i žene se u braku, između ostalog, produbljuje i polnom bliskošću. Takvo fizičko zajedništvo treba da postoji samo u posvećenom, javno priznatom odnosu obeleženom ljubavlju. Ako taj fizički aspekt braka odvajamo od emocionalnog, psihološkog, duhovnog i intelektualnog, samo ćemo se izrugivati Božjem planu.
Predstava o ljubavi i braku koja vlada u svetu izbledi kad se uporedi s lepotom i dobrobitima pouzdane, verne, posvećene, monogamne i heteroseksualne zajednice. Kad je svaki aspekt ovog zaveta vidljiv u životu, onda u njima imamo nagoveštaj bogatstva Mladoženjine posvećenosti njegovoj crkvi (Efescima 5,22-27). Hrišćanski brak je sam po sebi blagoslov i portret jedne veće istine. Nijedan brak osim tog većeg nije savršen, ali svaki brak između vernika treba da teži da bude njegov odraz. Postarajte se da se u načinu na koji razmišljate ili govorite o braku, kao i u načinu na koji se molite za njega (bilo da je reč o vašem ili tuđem), držite biblijske definicije i potrudite se da sprovedete Bibliju u delo.
