Postavite se u kožu učenika dok plove po uzburkanom moru, a Isus spava na krmi čamca. Neki od njih su bili iskusni ribari i shvatili su da postoji velika opasnost da se udave – pa ipak, njihov Učitelj je mirno spavao i činilo im se da ih je prepustio sudbini.
Sama činjenica da je Isus morao da spava otkriva nam da je imao pravo ljudsko telo kome je osećaj umora, gladi i žeđi bio dobro poznat. Lično je iskusio slabosti tela. Čak je i potražio uzglavlje za spavanje, što nam pokazuje da je znao šta znači neudobnost. Onaj koji je stvorio svemir mogao je da drvo pod sobom pretvori u nešto prijatnije i prikladnije za odmor, ali Gospod slave je položio glavu na jastuk, baš kao vi i ja.
Da nije poznavao slabosti i iskušenja čovečanstva, Isus ne bi mogao da bude saosećajni Prvosveštenik koji nam nudi milost i blagodat s nebeskog prestola (Jevrejima 4,14-16). Ipak, Biblija jasno kaže da ih je poznavao. Znao je, na primer, za bol odbačenosti: „Svojima je došao, i njegovi ga ne primiše“ (Jovan 1,11). Čak i neki od njegovih vernih učenika – upravo neki od ovih ljudi u čamcu – na kraju su ga napustili i odrekli ga se. Takođe je dobro znao i za klevetu, koja je čudo i lepotu njegovog karaktera drugima pogrešno predstavljala (na primer, Luka 7,34). Četrdeset dana i noći se borio s lažima i iskušenjima Zloga (Matej 4,1-11). Na krstu se suočio s krajnjom agonijom i nesrećom, kada je zavapio: „Bože moj, Bože moj, zašto me ostavi?“ (27,46). Nema bola ili uvrede koji mi znamo, a da već nije tištio Hristovo srce – a pošto su mu takve muke dobro poznate, on nas poziva da priđemo njemu kad ih doživimo.
Ovde, u ovom malom događaju na početku Markovog evanđelja, nalazimo nešto što može da nam promeni život: podsećanje da je Isus živi Hristos, saosećajni Spasitelj i postojani pratilac. Niko se neće tako obračunati sa nesrećom s kojom se suočavamo kao Gospodar koga su učenici zatekli kako čvrsto spava na jastuku. I mi možemo da mu zavapimo kao oni i uvidimo da je onaj kome je u čamcu bio neophodan san isti onaj koji može i da ukori oluju – onaj koji vlada na visinama, koji ne drema i ne spava i koji neće dati da nam noga posrne (Psalam 121,3-4).
Šta vas to danas u vašim mislima nagoni na strah? Budite uvereni da Gospod Isus razume kakav je ovaj život. Predajte mu svoje strahove, „prebacite na njega svu svoju brigu, jer on se brine za vas“ (1. Petrova 5,7).
