Bog vas je već dugo, dugo voleo.
Ovaj Pavlov upečatljivi izliv hvale na početku njegove poslanice Efescima najavljuje nam čudo svega što je Bog učinio za nas u Hristu. Jedna od stvari zbog kojih je poslanica tako zadivljujuća jeste to što započinje spominjanjem Boga i podseća nas da je on, pre nego što smo uopšte i postojali, rešio da privuče ljude sebi. Možda smo u iskušenju da poverujemo da do Boga dolazimo sopstvenim trudom – zaista, mnoge svetske religije uče upravo to. Ali od samog svog početka Biblija nas uči da je u stvari Bog prvi posegnuo za nama.
Naš odabir u Hristu nije neki vid istorijskog naknadnog razmišljanja; on seže daleko u večnu prošlost, čak i pre stvaranja. Tačno je, mi odlučujemo da sledimo Hrista – ali nas čini poniznima činjenica da nikad ne bismo ni mogli da izaberemo Boga da on još pre stvaranja sveta nije odabrao nas. Ne biste ni bili u stanju da ga sledite da on najpre nije odlučio da vas učini svojim detetom.
Nije baš lako pomiriti čovekovu odgovornost i Božju nadmoć. Mnogi smatraju da moraju da se odluče za jedno od ta dva dok su, zapravo, obe ideje biblijske i povezane. To su dve istine koje stoje rame uz rame, u našem ljudskom umu naizgled nepomirljive, pa ipak, obe potpuno tačne. Ne moramo da se brinemo zbog njih niti da ih shvatamo kao glavolomke. Naprotiv, slobodno možemo da reagujemo tako što ćemo se pokloniti pred čudom blagosti koju nam je iskazao svemoćni Bog.
Doktrina našeg izbora pre postanja sveta nije zastava pod kojom marširamo, nego tvrđava naše duše.1 Ona je najbitnija stvar za našu sigurnost i radost. Kad jednom ponizno shvatimo da je naš identitet u Hristu utvrđen onog časa kad nas je on zavoleo, čak i pre osvita vremena, pronaći ćemo slobodu i imaćemo samopouzdanje. Ne moramo da tragamo u sebi za razlogom niti da se trudimo da shvatimo zašto smo primili njegovu divnu milost; možemo jednostavno da uživamo znajući da nas je izabrao zato što nas voli. Ne moramo da živimo opterećeni grehom ili slomljeni jer smatramo da ne napredujemo baš najbolje u svom hrišćanskom životu, pošto njegova ljubav nikad nije zavisila od našeg ponašanja ili obećanja da ćemo biti bolji. Možemo sigurno da hodamo brdima i dolinama ovog života znajući da nas voli onaj koji je sve stvorio i koji upravlja svime – sve to zato što nismo morali da zaradimo njegovu ljubav, pa samim tim ne možemo ni da je izgubimo.
1. Eric J. Alexander, “The Basis of Christian Salvation” (propoved, 1984).
