Dok čitamo evanđelja, otkrivamo da je veliki deo Isusove službe podrazumevao propovedanje dobre vesti o Božjem carstvu. Putovao je po gradovima i selima u suštini govoreći ljudima: Postoji carstvo, a ja sam Car. Vi još niste u tom carstvu – ali ako me sledite, bićete carevi podanici i žitelji tog carstva.
Kad u molitvi kažemo: „Neka dođe carstvo tvoje“ (Luka 11,2), time, dakle, želimo da ljudi putem novog rođenja uđu u Hristovo carstvo – da postanu posvećeni Isusovi sledbenici. Za one koji žive odmetnuto od Boga molimo se da budu izbavljeni od vlasti tame i premešteni u carstvo njegovog ljubljenog Sina (vidi Kološanima 1,13). Isus je sasvim jasno rekao da je novo rođenje jedini način da se uđe u njegovo carstvo.
Isusov susret sa Nikodimom u 3. glavi Evanđelja po Jovanu podvlači ovu istinu. Nikodim je bio verski vođa, čovek s uticajem i autoritetom – pa ipak, i dalje je nemirno tragao za istinom. Isus mu je u razgovoru ukazao na neophodni preduslov i za viđenje carstva i za ulazak u njega, a to je novo rođenje od Duha. Rekao je da se to novo rođenje ne dešava prirodno, već je posledica delovanja Božjeg Duha u čovekovom srcu. Niko ne može da uđe u carstvo ako taj Duh ne deluje u njemu; takođe, niko nije suviše daleko od carstva da Duh ne može da deluje u njemu.
Kad se molimo da dođe Božje carstvo, tražimo da se ljudima oči otvore i uši otpuše kako bi se ponovo rodili. Car dolazi da nas povede u svoje večno carstvo, a na delu je i danas preko svog Duha, kojim dovodi ljude u to carstvo. Dok nam se Car ne vrati, budimo svesni načina na koji ljudi ulaze u Hristovo carstvo i neka to u nama probudi divljenje prema sopstvenom obraćenju i gorljivu strast za molitvom da Duh u srcima izgubljenih učini ono što samo on može.
