Osam stvari koje učimo od korona virusa

1. Naša krhkost
Ova globalna kriza nas uči koliko smo slabi kao ljudska bića.
U trenutku pisanja, širom sveta je prijavljeno 98.429 slučajeva korona virusa, što je uzrokovalo 3.387 smrti. Dajemo sve od sebe kako bismo sprečili širenje. Pretpostavljam da smo u većini slučajeva sigurni u eventualni uspeh.
Ali, zamislite da se pojavi virus koji je agresivniji i prenosiviji čak i od korona virusa. Suočeni sa takvom pretnjom, da li bismo mogli da sprečimo izumiranje naše ljudske vrste? Jednostavan odgovor je ne, ne bismo mogli. Lako je to zaboraviti, ali kao ljudska bića, mi smo slabi.
Kako istinito zvuče reči psalmiste: „A čovek – njegovi dani su kao trava. Kao poljski cvet cveta, vetar (ili covid-19) preko njega pređe, i nema ga, i više ga se ne seća njegovo mesto“ (Psalam 103:15-16).
Šta nas uči lekcija o našoj krhkosti? Možda nas podseća da svoje ovozemaljske živote na uzimamo zdravo za gotovo. „Nauči nas da brojimo svoje dane, da steknemo mudro srce“ (Psalam 90:12).

2. Naša jednakost
Ovaj virus ne poštuje etničke ili državne granice. Ovo nije kineski virus, ovo je naš virus. Ima ga u Avganistanu, Belgiji, Kambodži, Danskoj, Estoniji, Francuskoj – 77 zemalja je zahvaćeno korona virusom, i taj broj raste.
Svi smo članovi velike porodice čovečanstva, stvoreni na sliku Božiju (Postanje 1:27). Boja naše kože, jezik koji govorimo, naši naglasci, naše kulture ne igraju nikakvu ulogu u očima ove zarazne bolesti. U očima sveta, svi smo različiti. U očima virusa, svi smo isti.
Možda je ovo jedna od stvari na koju nas virus napominje. U našem stradanju, u boli zbog gubitka voljene osobe, svi smo potpuno jednaki, slabi i bez odgovora.

3. Naš gubitak kontrole
Svi mi volimo da imamo osećaj kontrole. Mislimo da upravljamo našim životom i gospodarimo našim sudbinama. „Ja sam glavni, ja imam kontrolu,“ uzvikujemo u dubini naših srca.
Stvarnost je takva da danas, više nego ikad, mi kontrolišemo značajne delove naših života. Možemo na daljinu da kontrolišemo grejanje i bezbednost u našoj kući, možemo da prebacujemo novac svuda po svetu jednim klikom na aplikaciji, i čak možemo da kontrolišemo naša tela kroz trening i medicinu.
Ali, možda je ovaj osećaj kontrole samo privid, obmana koju je korona virus obelodanio, otkrivajući stvarnost – da mi zapravo nemamo kontrolu.
Trenutno u Italiji, vlasti pokušavaju da spreče širenje virusa zatvaranjem, pa ponovnim otvaranjem i zatvaranjem škola naše dece. Da li su doveli situaciju pod kontrolu?
Šta je sa nama? Naoružani dezinfikacionim sredstvima, izbegavajući fizički kontakt – što je lakše u nekim zemljama nego u drugim – pokušavamo da smanjimo rizik od inficiranja.
Da li smo u kontroli nad situacijom? Teško.

4. Bol koju delimo zbog isključenosti
Pre nakoliko dana, član naše crkve je putovao u severnu Italiju. Nakon njenog povratka u Napulj, isključena je sa večere sa svojim kolegama. Rečeno joj je da bi bilo bolje za nju da ne dolazi zbog njenih skorašnjih putovanja na sever, iako nije bila nigde blizu zone žarišta i nije pokazivala simptome zaraženosti virusom. Jasno je da je ovo bolno.
Pedesetpetogodišnji vlasnik restorana iz centralnog Napulja je nedavno bio u karantinu. Test je ukazao da je pozitivan na covid-19, rečeno je da se osećao relativno dobro fizički, ali je rastužen zbog reakcija mnogih njegovih komšija. „Stvar koja ga je povredila više nego pozitivna dijagnoza na korona virus je bio način na koji se prema njemu i njegovoj porodici ophodio grad u kome živi.“ (Il Mattino novine, 2. mart 2020.)
Biti isključen i izolovan nije laka stvar sa kojom se treba nositi – stvoreni smo za odnose. Međutim, mnogi ljudi sada moraju da se nose sa izolacijom. To je iskustvo koje je bilo dobro poznato gubavcima Isusovog vremena. Prisiljeni da žive sami, hodajući ulicama svojih gradova vičući: „Nečist! Nečist!“ (Levitska 13:45)

5. Razlika između straha i vere
Kakva je vaša reakcija na ovu krizu? Lako je biti obuzet strahom. Videti korona virus gde god pogledam: na tastaturi kompjutera, u vazduhu koji dišem, u svakom fizičkom dodiru i iza svakog ćoška, čeka da me zarazi. Da li paničimo?
Ili nas možda ova kriza izaziva da reagujemo na drugačiji način – verom a ne strahom. Verom ne u zvezde ili u sudbinu, ne u neko nepoznato božanstvo, već verom u Isusa Hrista, dobrog pastira koji nam je rekao da je on vaskrsenje i život (Jovan 11:25) neposredno pre nego što je vaskrsao svog prijatelja iz mrtvih. Zasigurno je samo on u kontroli nad situacijom, on nas sigurno može provesti kroz ovu oluju. On nas poziva da se pouzdamo i verujemo, da verujemo da ne da se bojimo.

6. Naša potreba za Bogom i naša potreba za molitvom
Usred globalne krize, kako mi kao pojedinci možemo nešto promeniti? Često se osećamo tako mali i beznačajni.
Ali postoji nešto što možemo da uradimo. Možemo se moliti za vlasti koje vode naše zemlje i gradove. Molite se za medicinske timove koji se brinu za bolesne. Molite se za muškarce, žene i decu koja su zaražena, molite se za ljude koji su u strahu da izađu iz svojih domova, molite se za one koji žive u žarištima virusa, za one koji su rizična grupa zbog drugih bolesti i za starije. Neka nas Gospod zaštiti i sačuva.
Molite se povratak Gospoda Isusa, da se on vrati i uvede nas u novu tvorevinu koju je pripremio za nas, mesto gde neće biti suza, smrti, žalosti, plača ili boli (Otkrivenje 21:4).

7. Ispraznost toliko toga u našim životima
„Ispraznost nad ispraznošću! – govori Propovednik. Ispraznost nad ispraznošću! Sve je ispraznost!“ (Propovednik 1:2). Tako je lako da izgubimo perspektivu usred ludila u našim životima. Naši dani su toliko ispunjeni ljudima i projektima, poslovima i listama želja, kućama i praznicima da se borimo da razlikujemo važne stvari od hitnih. Izgubimo se usred naših života.
Možda nas ova kriza primorava da se vratimo na pravi put. Možda nas uči još jednom šta je zaista važno u našim životima a šta je isprazno, prolazno, beznačajno i bez suštine. Možda Premijer liga ili Superbol, možda ona nova kuhinja ili ona objava na Instagramu nisu suštinski za moje preživljavanje. Možda je to što nas korona virus uči.

8. Naša nada
U jednom smislu najvažnije pitanje nije, „Kakvu nadu imaš dok se suočavaš sa korona virusom?“ jer je Isus došao da nas upozori na daleko smrtonosniji i rasprostranjeniji virus. Virus koji je zahvatio svakog čoveka, ženu i dete. Virus koji ne završava samo sigurnom smrću, već večnom smrću. Virus koji se zove greh. I naša vrsta, prema Isusu, je zahvaćena pandemijom virusa greha. Kakva je tvoja nada dok se suočavaš sa ovim virusom?
Priča Biblije je priča o Bogu koji je sišao na svet zaražen ovim virusom. Živeo je među bolesnim ljudima, nije nosio masku ili hemijsko zaštitno odelo, već je disao isti vazduh kao i mi, jeo istu hranu kao mi i sigurno je bio zaražen i ubijen. Umro je u izolaciji, napušten od svojih ljudi, udaljen od svog Oca na krstu kako bi ovom bolesnom svetu mogao da pruži lek za virus, kako bi mogao da nas izleči i dâ nam večni život. „Ja sam vaskrsenje i život. Ko u mene veruje, ako i umre, živeće, i ko god živi i veruje u mene, neće umreti doveka. Veruješ li to?“ (Jovan 11:25-26).