Mnogi ljudi u crkvi koji nisu u braku imaju poteškoća da prihvate etiketu „singl”, jer crkve često tretiraju samce kao manje važnu grupu. Ovakav tretman proizlazi iz pogrešnog učenja o samačkom životu. Jednostavno rečeno, crkva može da idolizuje brak i učini ga krajnjim ciljem za zrelost u Hristu, ostavljajući samce – bez obzira na godine – u večnoj nezrelosti dok ne pronađu nekog za brak.
Mešanje braka i duhovne zrelosti oduvek je bilo pogrešno, ali to je bilo lakše kada je brak bio kulturni normativ u ranijim generacijama. Na početku 20. veka, većina ljudi bila je u braku; 1970-ih godina stopa braka opala je na 70 procenata; a do 2014. opala je na 50 procenata. Danas, mnoge crkve imaju singlove svih uzrasta. Crkva treba da nauči kako da bolje voli singlove – a prvi korak je ispravljanje pogrešnog teološkog stava.
Iako ovaj spisak nije konačan, ove četiri zablude značajno doprinose pogrešnom shvatanju teologije samačkog života. Ispravljanjem ovih pogrešnih tumačenja Pisma, bićemo bolje opremljeni da volimo, razumemo i podržimo samce u našim crkvama.
„Tada reče Gospod Bog: ‘Nije dobro da čovek bude sam. Načiniću mu pomagača kao što je on.’“ Postanje 2,18
Pored prisustva životinja i Boga, Adam je bio praktično sam. Po svom statusu, bio je i samac. Bog je rekao da nije dobro biti sam, pa je Adamu stvorio ženu da mu pomogne. Obično tumačimo Postanje 2,18 kao Božiji savet, zaključujući da je Božje rešenje za usamljenost brak. Međutim, ako je to tačno, šta to znači za samce? To bi značilo da Bog ne smatra samački život dobrim.
Ali ako je tako, zašto su neki od ključnih biblijskih likova, uključujući Jovana Krstitelja, Isusa i Pavla, bili samci?
Da bismo pravilno razumeli ovaj tekst, moramo proširiti svoj pogled. Verujem da Postanje 2,18 daje opisnu istinu iz koje možemo izvući poruku da život bez zajednice nije dobar. Bog nas je stvorio da živimo u odnosima, a ti odnosi mogu izgledati različito za svakog pojedinca.
Za neke, zajednica će biti u formi braka i dece. Za druge, to će biti dobar krug prijatelja i šire porodice. Za sve nas, to znači pripadnost lokalnoj crkvi.
„Ko da nađe čestitu ženu? Takva vredi mnogo više od dragulja.“ Poslovice 31,10
Posebno sam osetljiva na poruke koje šaljemo neudatim ženama o njihovoj vrednosti i značaju u Božijem carstvu. Često čujem tvrdnju da žena najveće ispunjenje nalazi u ulozi supruge i majke. Za mnoge od nas, odlomak koji najčešće povezujemo sa idealom pobožne žene jestu stihovi iz Poslovica 31.
Da, žena iz 31. poglavlja Poslovica je primer duhovne zrelosti, ali ne samo zato što je brinula o domaćinstvu i porodici. Nego zato što je bila pobožnog karaktera.
Privremene životne uloge, poput supruge ili majke nisu krajnji dokaz pobožnosti. Umesto toga, trebalo bi da naglašavamo pobožan karakter koji pomaže vernicima da proslave Boga u svakoj životnoj fazi. Sve osobine koje su potrebne za uspešan brak, potrebne su i za samački život. Bez obzira na bračni status, svi moramo da se kajemo, učimo da opraštamo, dobro komuniciramo i umiremo sebi svakog dana. Ohrabrimo samce da svoju vrednost ne traže u prolaznim ulogama, već u onome što je trajno—u pobožnosti
„Raduj se u Gospodu, i daće ti po željama srca tvoga“ Psalam 37,4
Kontekst je ključan ovde. Ako čitamo Pismo van konteksta, možemo početi da verujemo da nam Bog duguje nešto što sam nije obećao. David je napisao 37. psalam da podseti obeshrabreni Božji narod da će Bog doneti pravdu i blagosloviti njihovu vernost. David nije davao opštu garanciju da će Bog ispuniti svaku njihovu želju samo zato što je ta želja dobra.
Ponekad ljudi koriste ovaj stih da bi poučavali o braku, ostavljajući mnoge samce ljutima i ogorčenima na Boga, koji im zapravo nikada nije ni obećao brak.
Ne venčavaju se svi koji žive pobožno. Ovo moramo razumeti, o tome govoriti i u tome nalaziti radost! Za mnoge, Božiji najbolji plan ne uključuje supružnika i biološku decu, već priliku da Boga upoznaju na dublji način, da Mu bolje služe i pronađu puninu života upravo tamo gde ih je On postavio. Ne zato što je samački život vredniji od braka, već zato što je u Božijem planu za njih to najbolje.
Bez obzira koliko duboko to želeli, Pismo nikada ne garantuje brak. Ali nas uči da „se ne brinemo ni za šta, nego da, u svemu, kroz molitvu, molbu i zahvalnost, iznosimo svoje želje pred Boga, i mir Božiji, koji nadmašuje svaki um, čuvaće srca i misli naše u Hristu Isusu“ (Fil. 4,6-7).
Božija reč kaže da su Njegovi putevi i misli daleko iznad naših (Is. 55,9). Možemo Mu predati sve svoje želje, ali On u svojoj mudrosti odlučuje šta je za nas najbolje. A Njegovo „najbolje nije plan B – to je savršeni plan.
Mnogi smatraju brak gotovo savršenim izvorom sreće. Društvene mreže, filmovi, TV emisije i knjige prenose poruku da će svi naši problemi samačkog života nestati kada se pojavi naša savršena srodna duša. Brak, u stvarnosti, znači da se dvoje grešnih i slomljenih ljudi ujedine u svojim nesavršenostima i postanu jedno.
Ukoliko verujete u neke od ovih laži, treba da preispitate vašu teologiju o samačkom životu. Moramo da skinemo idol braka sa trona i naučimo da oblikujemo naš identitet onako kako ga vidi Bog.
On vidi samački život i brak kao jednako blagoslovene darove koje treba koristiti za Njegovu slavu (1. Kor. 7,7).
Da li vidimo stvari onako kako ih On vidi?
