Kada se venčamo, većina nas, iako postoje mnogi brakovi koji su zaista teški, duboko u sebi veruje da će naš brak biti drugačiji. Svi počinjemo sa željom da se međusobno ohrabrujemo, podržavamo, i ugađamo jedno drugom. Venčavamo se sa predivnom osobom koju smo izabrali, koju volimo do neba i nazad. Nećemo više biti sami. Imaćemo odličan seks kad god poželimo. Bilo je teško biti sam; u poređenju sa time, brak bi trebalo da bude lak. Naravno da mogu biti poneke teške stvari, ali kada smo zajedno sa našom srodnom dušom, planine će se topiti pod našim nogama.
Čini se da se Adam osećao tako. Kada je prvi put ugledao ženu koju je Bog stvorio da mu bude drug, nije mogao zauzdati svoju radost: „Sada eto kost od mojih kosti, i telo od mog tela” (1. Mojsijeva 2,23). Negde duboko u sebi, Adam je bio zahvalan što će mu žena, koju je Bog načinio od njegovog tela, biti pomoćnica, zadovoljiti potrebe bliskosti, podrške, i zadovoljstva kao ništa drugo što je Bog stvorio. Ona će to i učiniti, jer je Bog video da „nije dobro da je čovek sam” (1. Mojsijeva 2,18), i u svom saosećanju, stvorio je savršenu suprugu za Adama.
Adamova očekivanja su bila visoka, kao što su i mogla da budu tog prvog dana. Za razliku od nas koji smo došli posle njega, Adam nije bio iskvaren grehom, niti je video njegove posledice, kada je prvi put video Evu. Međutim, njegova razumljiva, čak pravedna naivnost ga nije sačuvala od surove stvarnosti do koje će doći. Lepa slika prijateljstva i bliskosti tragično i nasilno se raspada u 3. poglavlju 1. Knjige Mojsijeve.
Da li je Bog u nečemu pogrešio? Da li nije video da će slabost prosuđivanja ove žene oboje – a i celo čovečanstvo nakon njih – odvesti u propast? Da li nije video da će brak između Adama i Eve biti teži nego što su to oni ikada mogli da zamisle? Oni su se doslovno odrekli raja kako bi se borili za svaki zalogaj hrane. Ni jedan brak nikada nije bio lak. Neverovatna stvar, kako se čini, jeste da mi uvek očekujemo da naš bude.
Ljubav je zemlja lakoće
Brak naravno nije problem. Problem je greh. Adamov greh, Evin greh i naš greh. Svaki brak od Adama i Eve trpi teret greha. Greh čini brak teškim. Svaki brak! Da li stoga ne treba da se venčavamo? Izbegavanje braka neće učiniti naše živote nimalo lakšim. Samo pitajte nekoga ko nije u braku.
Bog očigledno nije stvorio brak da učini život lakšim. Bog je stvorio brak da otkrije lepotu, dubinu, snagu, i ljubav koja nikada ne bi bila otkrivena u zemlji ’lakoće’. Bog je stvorio brak da nam pomogne da spoznamo kako izgleda prava ljubav. Ako smo u stanju da gledamo šire od svakodnevnog razdraživanja, neugodnosti i sebične ozlojeđenosti, da bi smo videli delić one prave stvari, pašćemo na kolena i slaviti Boga. Nećemo slaviti naš brak, već samog Boga. Bog je stvorio brak da nam pokaže kako izgleda njegova ljubav prema nama.
Najbolji brak i najgora nevesta
Mi kao crkva imamo neizrecivu privilegiju da budemo Hristova nevesta (Efescima 5,25; Otkrivenje 19,7-9). U ovom braku, vidimo ljubav poput Osijine – ljubav koju mladoženja izdašno pruža svojoj nevesti, čak i kada ga ona prezire, ruži, i traži zadovoljstvo kod drugih (Osija 2,14-23). Vidimo ljubav koja je istrajna – ljubav koja nikad ne odustaje, bez obzira koliko puta nevesta trči kod malih bogova tražeći radost koju jedino može da nađe u istinskom Mladoženji (Rimljanima 8,38-39). Vidimo neobjašnjivu, požrtvovanu ljubav koja oduzima dah – mladoženjino požrtvovanje do smrti kako bi sačuvao nevestu, istu nevestu koja svakodnevno smatra takav dar manje važnim od zemaljske potrebe koju očekuje da bude ispunjena istog časa, i koja u poređenju jeste beznačajna (Rimljanima 5,8; Isaija 53,1-12).
To nije lepa slika, ali, paradoksno, ona je zaprepašćujuće divna. Neko me traži, štiti, oprašta mi i prihvata me, čak i kada ga svakodnevno zanemarujem, a možda svojim mislima ili delima čak prezirem? Neko se borio do tačke smrti da me spasi, kada sam ja satima ili nekad danima, jedva svestan njegove prisutnosti? Zašto ovo čudo ne prouzrokuje u meni stalan osećaj zadivljenosti? Što je Bog voljniji da se bori kako bi pokazao svoju ljubav, time ovo postaje divnije.
Zašto ti je Bog dao brak?
Brak – i sve veoma teške stvari koji iskusimo u ovome životu – su sredstva koja je Bog osmislio kako bi nam pomogao da crpimo dublje iz neizmerne slave istinske ljubavi. Nikada ne bi smo videli ovu lepotu i dubinu hodajući lakim putem. Istrajavanje, težnja, prevazilaženje napora, osnaženi neprekidnom silom našeg Boga Stvoritelja konačno donose radost i zadovoljstvo koje sebična, razmažena, „laka“ ljubav nikad ne bi iskusila ili pokazala. Najbolja slika koju imamo je krst. Slava Bogu što Isus nije očekivao da njegov brak sa njegovom nevestom bude lak. On je bio veran u najtežem i najružnijem braku ikada, kako bi sada mi mogli da uživamo zauvek.
Da li je tvoj brak težak? Ako postoji bilo kakva vrsta zlostavljanja, molim te da potražiš pomoć. Odmah uključi druge. Međutim, ako teškoća proizilazi iz grešne sebičnosti koja može biti u svakome od nas, na koji način Bog može da te poziva da pokažeš čuda dubine i lepote prave požrtvovane ljubavi?
U braku, Bog te poziva da pokažeš ljubav pokazanu tebi, dragocenoj osobi stvorenoj po njegovom obličju sa kojom te je Bog spojio. Bog te ne podstiče da tražiš sve zadovoljstvo od tvog supružnika – jedino Bog može da bude izvor tvog zadovoljstva.
Međutim, Bog te je pozvao da pokažeš tvom supružniku i drugima kako izgleda Božija ljubav. Ne ljubav između bezgrešnih ljudi, već strpljivu, praštajuću i ljubav ispunjenu milošću. Ljubav poput Hristove. Kako uzvišen i sveti poziv. Muževi i žene koji ovo razumeju, shvatiće da najteže stvari koje prođu zajedno su zaista neke od najdivnijih i najblagoslovljenijih.
Da li si očekivao da će tvoj brak biti lak?
Drugi članci:
Adrien Sigal
04. april 2016.
10 Razloga za vraćanje u crkvu posle KOVIDA-19
David Gundersen
Neophodnost ekspozicijskog propovedanja
Derek Tomas
Obraćenje u Novom zavetu
Tomas R. Šrajner
Kako da promenimo našu crkvu
Mark Dever