Gašenje Duha nedeljom u crkvi

„Duha ne gasite.“ (1. Solunjanima 5,19)

Verujem da su mnogi od nas pročitali ovaj kratak i pomalo čudan stih. Sigurno ste se, poput mene, često pitali šta ovaj stih znači. Kako je moguće da ja „gasim“ Svetog Duha? Koliko je ovo zapravo ozbiljno? Pomoć u razumevanju ovog stiha nalazimo u razumevanju celog odlomka koji ga okružuje. O čemu apostol Pavle piše u ovim poslednjim instrukcijama vernicima u Solunu? Verujem da piše o važnosti toga da se kao hrišćani okupljamo i da zajedno slavimo Boga. Pogledajmo ceo ovaj deo kako bismo razumeli veliku sliku:
Uvek se radujte, neprestano se molite, u svakoj prilici zahvaljujte, jer to je Božija volja za vas u Isusu Hristu. Duha ne gasite, proroštva ne prezirite, sve proveravajte, dobro zadržite, svakog zla se klonite. (1. Sol. 5,16-22)

Možda to do sad niste videli tako, i ove stihove ste primenjivali na sebe kao pojedince. Svakako, ne grešimo ako primenimo sve ovo na sebe, i ako se uvek radujemo, molimo, zahvaljujemo i slušamo Božiju reč. Ipak, podstičem vas da ove stihove vidite kao podsticaj dat celoj crkvi da radi određene stvari kada se sastane.

Zajedničko slavljenje crkve

a.) Radosno pevanje
Kada Pavle kaže: „Uvek se radujte!“, on što verujem da on misli je ovo: „Kada se okupite nedeljom da zajedno slavite Boga, uvek se radujte. Slavite Boga radosno.“ Nije važno koji će biti instrumenti, i koliko će ih biti. Nije važno da li su stare ili nove pesme, već da li veličaju Boga na biblijski način. Nije važno da li sedimo ili stojimo dok pevamo. Nije važno da li na licu imamo osmeh ili plačemo. Ono što je neophodno je da se radujemo dok slavimo. Kada se okupite sa vašom crkvom, probajte da se radujete kada pevate pesme. Nemojte tražiti vama omiljene pesme, ili omiljeni stil muzike, ili da sve bude savršeno. Radujte se, jer je to Božija zapovest za vas.

b.) Zajednička molitva
Kada Pavle kaže: „Neprestano se molite“, verujem da misli na zajedničku molitvu crkve. Najpoznatija zajednička molitva je Oče naš (Mt. 6,9-13). Isus poučava svoje učenike da se zajedno mole, jer najbolji način da se molimo rečima Oče naš, je kada smo zajedno. Pavle samo nastavlja da opisuje zajedničko slavljenje crkve, i na radosno pevanje Bogu dodaje i molitvu. Na službi slavljenja nije važna samo radosna pesma, nego i zajednička molitva. To znači da su molitveni sastanci crkve jako važni (ako ih vaša crkva ima).

c.) Zahvalnost Bogu za sve
Kada Pavle kaže: „U svakoj prilici zahvaljujte“, on nas poziva da naše zajedničko pevanje i molitve treba da bude puno zahvalnosti. Zahvaljujemo Bogu za sve njegove duhovne blagoslove kojima nas je obogatio. Zahvaljujemo mu za Isusa Hrista koji je dao svoj život za nas. Radost, molitva i zahvalnost, kada smo zajedno. Nekada se osećamo kao da nam nije do toga, ali Bog to ipak želi. To je Božija volja za nas u Isusu Hristu.

d.) Pažljivo slušanje Božije reči
Od 20. do 22. stiha Pavle govori o pažljivom slušanju Božije reči. Verujem da misli na reč koja se propoveda u crkvi. Kao što su u Starom zavetu proroci objavljivali proroštva tako što su pozivali narod da se vrati Božijem zakonu, tako i u Novom zavetu kada propovednik propoveda iz Biblije, to može da se nazove proroštvom u određenom smislu. Prorokovati znači govoriti u Božije ime. U tom smislu, svake nedelje kada propovednik pročita nešto iz Biblije, objasni to i pozove crkvu na nešto, to je proroštvo. Druga stvar na koju moguće da Pavle ovde misli, jeste dar proroštva. Iako više ne postoje proroci, ipak postoji dar proroštva koji je opet povezan sa onima koji propovedaju i poučavaju. Imati dar proroštva u današnje vreme, znači moći da razumeš Bibliju da dobar način, znati da je objasniš, preneseš poruku iz nje i dati biblijski odgovor ljudima koji imaju neko konkretno pitanje. Dakle, osim radosnog pevanja, zajedničke molitve i zahvalnosti, naše službe slavljenja stoje na propovedanju Božije reči. Ne smemo gledati na to sa prezirom. Kada vam neko da biblijski savet, tako što vam objasni i da odgovor na vaše pitanje, to ne smete prezirati. Svakako, ne treba ni prihvatiti sve bez proveravanja. Upravo zato Pavle kaže da se sve proveri. Potrebna je biblijska pronicljivost da bismo mogli da slušamo izlaganje Božije reči. Treba da uzmemo ono što slušamo, stavimo pored originala, testiramo, i ako opstane znaćemo da je to Božija reč. Ako ne opstane, onda je ono što smo čuli lažno ili pogrešno učenje.

Gašenje Duha nedeljm u crkvi

Verujem da 19. stih obuhvata sve. Duha ne gasite. Iako smo mi ti koji slavimo Boga pesmom, molitvom i slušanjem njegove reči, onaj ko je uključen u to je Sveti Duh. Pavle kaže da ne gasimo Duha, i koristi reč koja se koristila da opiše gašenje vatre. U određenom smislu, Sveti Duh je poput vatre koja je u nama. On je osoba, ali je osoba čija vatra gori u našim srcima, i ta vatra nam daje revnost, gorljivost, snagu, svetlo i ta vatra nas čisti. Sveti Duh je onaj koji nam pokazuje naš greh, poziva na pokajanje, motiviše da duhovno rastemo, da budemo ponizni i služimo Bogu. Nama je potrebna vatra Svetog Duha, i ne smemo da je gasimo. Mi možemo gasiti Duha kada ne učestvujemo u zajedničkom slavljenju crkve. Prvo, gasimo vatru Duha kada ne dođemo u crkvu, iako možemo. Zdravi smo, sve je u redu, ali ipak odlučimo da ostanemo kod kuće, spavamo, uživamo na neki drugi način ili bilo šta slično. Tada gasimo Duha. Takođe, možemo da dođemo u crkvu i da nastavimo da gasimo Duha. Kako? Tako što ne učestvujemo u pevanju, molitvama i ne slušamo Reč pažljivo. Svi pevaju, a mi ćutimo. Ne dopadaju nam se pesme. Nije nam do pevanja. Pastor se moli, a mi jedva čekamo da završi da bismo mogli da sednemo i nastavimo da ne učestvujemo. Nema zahvalnosti u našim srcima što smo tu gde jesmo, nego samo tražimo mane u drugima, u pastoru, u službi, u muzici. Reč se propoveda, mi ne gledamo u Bibliju, ne proveravamo, ne pokušavamo da zapamtimo ništa, samo čekamo da se sve završi. Kada ne učestvovujemo u službi slavljenja, mi gasimo Duha u nama, i sami sebi činimo ogromnu duhovnu štetu.

Zato, kada se okupimo budimo svesni Svetog Duha. Dozvolimo da nam on govori kroz propovedanje Biblije. Nemojmo prezirati ono što se propoveda, i na to gledati sa nepoštovanjem. Dozvolimo da nas Duh pokrene da pevamo, molimo i zahvaljujemo. Dok slavimo Boga, Sveti Duh se kreće među nama, i pali vatru u našim srcima. Dozvolimo mu to! Dok slušamo Reč, Sveti Duh osvetljava da to razumemo. Dozvolimo mu to! Nemojmo ga gasiti našim odbijanjem da slavimo Boga i slušamo Reč. Neka on nosi celo naše biće u zajedničkom slavljenju.

Duha ne gasite.