O čemu govore kad kažu „s evanđeljem u centru“?

„Propovedanje s evanđeljem u centru“. „Roditeljstvo s evanđeljem u centru.“ „Učeništvo s evanđeljem u centru.“ Na poleđini moje vizit-kartice piše: „Izdavač s evanđeljem u centru“. Ta fraza je prikačena za gotovo sve i svašta u hrišćanskom svetu u poslednje vreme.

O čemu se radi?
Pre nego što kažemo šta bi moglo da znači „s evanđeljem u centru“, hajde prvo da definišemo šta je poruka evnđelja.
Ne mislim na evanđelja po Mateju, Marku, Luki i Jovanu.

Kad ovde kažem „evanđelje“ mislim na zapanjujuću vest o tome šta je Bog učinio za nas preko Isusa. Evanđelje je naslovna strana novina, a ne rubrika puna saveta na poslednjoj stranici; t.j. novosti o onome šta se desilo, a ne savet o tome kako da živimo.
Evanđelje posebno iznenađuje jer nam Bog traži ono što nam je već obezbedio. Kako? U svom Sinu. Evanđelje je poruka da Isus Hristos rado zauzima mesto krivca i pobunjenika. Jedina osoba koja je ikada živela na zemlji i zaslužila raj, pretrpela je pakao, da bi oni koji zaslužuju gnev pakla dobili raj.
Evanđelje nije lična stvar, nego kosmička. Hristova smrt i vaskrsenje ne daju oproštenje samo meni. To znači da je Bog u sred istorije opozvao smrt, propast, propadanje i tamu. I sam svemir biće čist i nov. Eden će se ponovo podići.
Ali da bismo bili deo toga i mi moramo umreti. Milost zahteva smrt. Moramo umreti kao oni koji identitet grade na bilo čemu drugom osim na Isusu. Moramo da se predamo, da odustanemo od sebe, da mahnemo belom zastavom. A iz te smrti, kad pustimo da u nas uđe Božija ljubav, a ne kad sredimo haos, tiho će procvetati vaskrsli život.

Pogled na svet s evanđeljem u centru
Šta onda znači to „s evanđeljem u centru“?
Koliko ja vidim ova fraza se koristi na dva osnovna načina. Jedan je da se sve u životu gleda u svetlu evanđelja. To zovemo pogled na svet s evanđeljem u centru. Drugi je gledati na napredak hrišćanina kao na nešto što zavisi od evanđelja. To zovemo rast s evanđeljem u centru. Prvi gleda ka spolja, a drugi ka unutra. Uzmimo prvo pogled na svet s evanđeljem u centru.
Razmislite na šta mislimo kad za ljude kažemo da su egocentrični. Ne misle oni samo o sebi. Razmišljaju i o tome šta će jesti i obući, kako da završe imejl i o još hiljadu drugih stvari svakoga dana. Ali ego ih snabdeva informacijama potrebnim za donošenje svih tih ostalih odluka. Egocentrična osoba sve što radi i misli provuče kroz filter koji se zove ego. Ego prevazilazi sve drugo i prema sebi postavlja redosled svemu ostalom što voli.

Na sličan način, kada imamo evanđelje u centru, ne znači da druženje, brak, seks, etika, politika, posao, ishrana i sve što se tiče života više nije važno. To znači da na sve u životu gledamo kroz svetlo evanđelja. Sve prolazi kroz filter evanđelja. Ono što je Isus uradio i što sad radi da bi univerzum ponovo bio nov, prevazilazi sve drugo i prema tome postavljamo redosled svemu ostalom što volimo.

Rast s evanđeljem u centru
Ima još jedno, češće, značenje fraze s evanđeljem u centru. Ovde ga sužavamo na čitanje Biblije, pisanje knjiga, propovedanje i podučavanje. Kad govorimo uopšteno o učeništvu s evanđeljem u centru ili o propovedanju s evanđeljem u centru, to znači da to radimo u svetlu dve suštinske istine: da se neprestano borimo protiv greha i da nam je neprestano potrebna milost.
Izopačenost ljudskog srca ogleda se u neprestanom pravljenju strategija gde pokušavamo sami sebe da iskupimo. Prirodno stanje ljudskog srca (uključujući tu i hrišćansko srce) jeste neumorno lutanje srca koje traži nešto značajno za šta bi se uhvatilo, da zna da vredi, da se oseća dobro zbog samog sebe. Ta težnja je duboka i suptilna i krajnje je teško iskoreniti je. Mi smo grešnici. Bolesni smo.

Međutim, dalekosežnost evanđelja nam smiruje srca i smešta nas u slobodu tako da nemamo potrebu da se stalno merimo s nekim jer se Isus merio umesto nas. U Hristu vredimo. Obučeni u njegovu pravednost smo ok. Taj sladak mir je u zemlji u kojoj cveta prava pobožnost.
Evanđelje u centru, dakle, usmerava evanđelje ka nevernicima i pravo u njihova srca. Potvrđuje da je radosna vest o Božijoj milosti u Hristu glavna stvar –  za vernike i nevernike podjednako. Drugim rečima, evanđelje je dom, a ne hotel. Ono nije samo kapija ka hrišćanskom životu, nego je i put hrišćanskog života.
Zato Pavle stalno podseća ljude – podseća hrišćane – na evanđelje (na primer, Rimlj. 1:16–17; 1.Kor. 1:18; 15:3–4; Gal. 1:6). Napredujemo u učeništvu ne zbog motivacionih govora i ozbiljnih upozorenja, nego kad iznova čujemo koliko je čudna milost i srca nam se odmore, a stisnuta pesnica koja drži manje vredne stvari pusti finansijsku sigurnost, savršenog muža ili ženu, napredak karijere, seksualno zadovoljstvo, ljudsko prihvatanje i tako dalje.

Primer: zabavljanje s evanđeljem u centru
Šta bi u ovom kontekstu moglo da znači zabavljanje s evanđeljem u centru?
Takav pristup zabavljanju je svestan da je ljudsko srce usmereno na dela i da teži da identitet gradi na nečem drugom, a ne na Isusu.
Zabavljanje s evanđeljem u centru ne znači da se zabavljaš sa što više ljudi kako bi s njima podelio evanđelje. To je zabavljanje koje ne gradi osećaj vrednosti na onome s kim se zabavljamo, na onome šta ta osoba misli o nama ili koliko sreće nam ta veza pruža na duge staze. To je kao da pustimo Isusa da nas spase ne samo od osude pred Bogom u budućnosti, nego i od osude našeg izabranika u sadašnjosti.

Možemo stvarno uživati u zabavljanju ako svako veče izađemo noseći evanđelje u srcu. Ako znamo da nas Isus prihvata i odobrava, onda prihvatanje i odobravanje osobe s kojom sedimo za stolom gubi preteći značaj. Ako znamo da Bog uživa u nama uz nepobedivu milost i ljubav, onda nas veze koje se loše završe mogu razočarati, ali nas neće slomiti. Ako znamo da šta god da se desi s vezom, uvek imamo Hrista i on nam je sve, onda smo slobodni od toga da nam raspoloženje zavisi od uspeha veze. Čak i ako nam zabavljanje s nekim u početku ide dobro, samo je pitanje vremena kad će nas dečko ili devojka (ili muž ili žena) razočarati i izneveriti. Samo jedna osoba nas nikad neće izneveriti.
Život s evanđeljem u centru je, drugim rečima, jedini život u kome se može uživati bez obzira na okolnosti. Ništa ne može da ugrozi naš osećaj da smo vredni i da imamo identitet. Sam Hristos je moćan prijatelj koji zrači radošću.

Održimo stvarnost toga
Moglo bi se reći još nešto. Fraza „s evanđeljem u centru“ nije ni tu ni tamo. Nema u njoj ništa sveto. Ali ono što nam ona vraća što se tiče pogleda na svet i što se tiče rasta, od suštinskog je značaja za mir i održanje zdravog razuma tokom uspona i padova u ovom grešnom svetu.
Svaka generacija mora za sebe da otkrije evanđelje. „S evanđeljem u centru” je etiketa zakačena za vraćanje milosti u ovu generaciju. Kad nam dosadi etiketa, uzećemo drugu, ali održimo stvarnost evanđelja.
Bićemo slomljeni, zbrkani grešnici sve dok Isus ne dođe opet i konačno nas očisti. Do tada, pravi mir i plodonosan život možemo naći samo ako svako jutro kad se probudimo odbacimo buku koju prave brige, a srca ponovo oživimo ljubavlju koja dolazi samo onima –  ali svima onima – koji se za nju otvore.