Važnost našeg „tihog časa“

Govori se da je doručak najvažniji obrok u danu. Iako lično volim da započinjem jutra sa standardnim doručkom od tri jaja i šoljicom kafe, uz dužno poštovanje moram da se ne složim sa ovim popularnim mišljenjem. Jedini najvažniji obrok koji ti i ja treba svakodnevno da konzumiramo čine odvojeno vreme sa Bogom u Njegovoj Reči i u molitvi (Ps. 1:1-2). Međutim, uprkos tome koliko je tebi i meni redovan „tihi čas“ potreban, mnogi od nas se bore da istraju. Češće nego što želimo da priznamo, započinjemo januare motivisani velikim planovima za čitanje cele Biblije tokom jedne godine, ali posustanemo negde u sred još jedne žrtve u 3. Mojsijevoj.

Zašto ova stalna promena od oduševljenja do ravnodušnosti? Kada razmišljam o svom iskustvu i iskustvima onih kojima sam godinama služio kao pastor, verujem da kvalitet i redovnost našeg dnevnog vremena u Božijoj Reči raste i opada na osnovu toga koliko smo svesni zašto je ono važno na prvom mestu.

Istina je da tražiti Boga kroz molitvu i vreme u Njegovoj Reči, za nas nije uvek lako, zabavno, ili prirodno. Ono zahteva trud i disciplinu. Ako ste kao ja, trud i disciplina su kratkotrajni kada zaboravljate ono „zašto“ koje vas motiviše na ono na šta ste pozvani da radite.
Biblija je puna dobrih motiva za postavljanje našeg „tihog časa“ kao prioriteta, ali kako ne bih bio dugačak, dozvolite mi da vas podsetim na tri.

Božija Reč otkriva Božiju volju
Kao pastor, redovno savetujem ljude koji pokušavaju da spoznaju Božiju volju. Veoma sam zahvalan za ovo. Zahvalan sam da su većina hrišćana iskreno zabrinuti za prolsavljanje Boga u njihovim svakodnevnim odlukama. Nažalost, previše hrišćana se žali na njihovu želju da spoznaju Božiju volju pored zatvorenih primeraka Božije Reči. Psalam 119:105 govori: „Tvoja reč je svetiljka mojim nogama i svetlost mojoj stazi“. Moramo odlučiti da otvorimo „Knjigu“.
Koliki je samo dar da nas Bog nije ostavio u nagađanju, već nas je blagoslovio sa otkrivenjem Njegove volje u Njegovoj Reči. Naše staze će biti pravije a naše odluke će biti čvršće ako kao prioritet postavimo redovno razmišljanje nad Biblijom. Samo nekoliko stvari će održati vašu motivisanost da istražujete Pismo više, kao što će to uraditi saznanje da kroz njega Bog otkriva Njegovu volju.

Božija Reč nas podseća na naš greh
U Poslanici Rimljanima 7:7, Pavle nas podseća da „bez posredstva Zakona ne bih znao šta je greh“. Pismo obasjava naša srca i živote, i pokazuje šta se zaista nalazi u njima.
U našoj dnevnoj sobi, imamo staru komodu koja je puna igračaka naše dece. Ova komoda izgleda lepo – dok ne podignemo roletne i sunčeva svetlost je obasja. Sunce otkriva svaku rupicu i oštećenje nanetu dugogodišnjim korišćenjem. Svetlost otkriva šta se na njoj stvarno nalazi. Pismo ima isti efekat na naše živote.

Ne mogu da se setim vremena provedenog u Reči i molitvi kada nisam spoznao neki određeni nedostatak u mom životu. Svaki put kada čitam, podsećam se na Božiji sveti i savršeni standard i moju potpunu nesposobnost da ga dosegnem. Ovaj redovni podsetnik na moj greh mi daje poniznost i održava me zavisnim od Njegove milosti.

Božija Reč oživljava naša srca
Oživljavanje nam je potrebno redovno. Kafa ima način na koji ujutru oživljava naš um. San ima način na koji noću oživljava naše telo. Dobra zabava sa prijateljima ima način na koji oživljava naše emocije. Međutim, jedino Božija Reč kroz moć Božijeg Duha ima moć da oživi naša srca – sam centar svega što jesmo.

U Psalmu 119:50, psalmista se moli: „Ovo je uteha u mom jadu: tvoja reč me drži u životu“. Celo Pismo nas upućuje na to ko Isus jeste i šta je uradio za nas kroz Njegov život, smrt i uskrsnuće. Duh Božiji koristi Reč Božiju da ispuni naša srca svežinom ljubavi, radosti, mirom, strpljenjem, i ostatkom ploda koji nam je obećao (Gal. 5:22-23).
Ne propuštajte još jednu priliku da kleknete, otvorite Božiju Knjigu, i molite Ga da oživi vaše srce na način na koji samo On može.

Jasno je da ne postoji nedostatak razloga zašto je naš „tihi čas“ važan, i pretpostavljam da malo od onoga što sam podelio, već niste znali. Nažalost, iako nešto znamo, nije neophodno da ćemo biti zaštićeni od legalističkih motiva koji vrebaju u mračnim kutcima naših srca. Motivi su važni. Zašto radiš ono što radiš je jednako važno kao i šta radiš.

Molitva nikad nije cena koju plaćamo kako bi nam Bog bio dužan. Čitanje Biblije nikad nije način zasluživanja Božije naklonosti. Ne posvećujemo vreme Bogu kako bi nas On voleo, već zbog toga što nas, u Hristu, Bog već voli. Ako vaš „tihi čas“ postane pokušaj zadobijanja Božije naklonosti i odobravanja, obezvređujete lepotu Božije milosti u Hristu.

Ne zavaravajte se, vaš „tihi čas“ je od najveće važnosti, ali i sam motiv je važan. Ako odvajate vreme sa Bogom iz pogrešnih razloga, sama stvar koja je namenjena da bude izvor Božije milosti u vašem životu, će postati težak teret koji će vas lišiti radosti. Setite se danas zašto je vaš „tihi čas“ toliko važan, i da mi kroz to vreme tražimo Boga zbog toga što je On prvo tražio nas.