Buduća generacija

Kada sam napunio dvadeset jednu godinu, otac mi je dao ovaj jednostavan savet: „Pronađi čoveka kome želiš da budeš sličan i sedi kod njegovih nogu.” 

Dok sam sazrevao, podsećao me je da najpotrebnije pouke neću naći u knjizi – već će biti napisane u srcu i životu nekog pobožnog čoveka.
​Bilo je potrebno da se približim ovakvom čoveku kako bih mogao da posmatram njegov karakter i da budem oblikovan njegovim primerom. Bio mi je potreban mentor.
Tada nisam shvatao koliko je očev savet bio važan i da zapravo predskazuje budućnost. Za manje od godinu dana, Bog mi je u život doveo Č.J. Mehejnija, čoveka koji će mi biti mentor, obučavati me u pastorskoj službi, i u pravo vreme postaviti me kao svoju zamenu u crkvi koju je osnovao i vodio skoro trideset godina. Vremenom sam postao svesniji kakav redak dar mi je Bog dao kroz povezanost sa Č.J. Mehejnijem.
Nažalost moje iskustvo je jedinstveno. Postoje mnogi mladi koji žele da sede do nogu zrelih hrišćana. Međutim, koliko starijih hrišćana je voljno da im to dopusti?
Č.J. Mehejni me je pustio u svoj život iako je to za njega podrazumevalo ličnu neugodnost. Doslovno me je pozvao u svoj dom (godinu dana sam živeo u njegovom podrumu); usmeravao je moje proučavanje, izložio me dobroj teologiji, ohrabrivao me i konstruktivno kritikovao moje početničke pokušaje vođstva i propovedanja. Dakle, za mene snaga mentorstva nije apstraktan pojam. Svestan sam koliko je važan lični primer, prijateljstvo i dobro učeništvo. Svaki deo mog života – kao Hristovog sledbenika, kao muža i oca, i sada kao pastora – bio je oblikovan ulaganjem koje je moj prijatelj činio i nastavlja da čini u mom životu.

Jedan od razloga zašto volim da pričam svoju priču je nada da će ona podstaknuti starije hrišćane da nađu vremena da budu mentori novoj generaciji vernika.
Većina nas zna da je mentorstvo buduće generacije dobra zamisao, koja je naravno nesporno i biblijska. Priče Solomunove 13,20 pozivaju mlade da budu prijatelji mudrih – implikacija ovde je potreba spremnosti određene mudre osobe da bude otvorena za prijateljstvo sa manje mudrom osobom. Psalmi govore o jednoj generaciji koja govori o moćnim Božijim delima narednoj generaciji (Psalam 145,4). Naravno, novozavetni primer Pavlovog poučavanja i obuke Timoteja takođe odražava važnost mentorstva u širenju evanđelja i izgradnji crkve.

Dakle, možemo se složiti da je mentorstvo dobro. Da li ga onda radimo? Ako ne, da li je problem što smo prezauzeti? Da li možda ne radimo mentorstvo zbog nedostatka istinskog uverenja? Da li naš nedostatak uverenja može da bude posledica neuspeha primenjivanja istine evanđelja na naš stav o budućoj generaciji?

Šta evanđelje govori o ovoj temi? Na prvom mestu, evanđelje je suštinski motiv hrišćanskog mentorstva. Kao hrišćani, imamo poruku – sačinjenu od istinitih činjenica o stvarnim događajima – koja je veća i važnija od bilo koga od nas. Radosna vest o Isusu i Njegovoj smrti i vaskrsenju za grešnike je jedina nada za svet. Ona je jedini put spasenja za čovečanstvo. Očigledna implikacija je da prenošenje ove spasonosne poruke ljudima koji će biti tu dugo posle nas jeste najvažnija stvar koju možemo uraditi za života. Naša zaostavština, naš ugled, naše nasleđe su stvarno nevažni. Zgrada, organizacija ili denominacija sa našim imenom će svetu doprineti malo toga dobrog. Međutim, ako možemo da poučimo i osposobimo muškarce i žene da se pouzdaju, da vole, i navešćuju poruku o raspetom Hristu, onda smo postigli nešto vredno truda.

Ovakva vrsta pogleda na život gde je evanđelje na prvom mestu, vodi do preduzimljivog mentorstva. Ovo je upravo ono šta je potrebno danas. Pripadnici starije generacije treba da preuzmu odgovornost da traže mlađe hrišćane kako bi ih podučavali u veri. Budimo iskreni, možda ne žele po svaku cenu da sede do vaših nogu, možda na vas i vaše znanje ne gledaju sa divljenjem, možda niste “kul” starija osoba, ali neka vas to ne zaustavi. Ako vas motiviše evanđelje, te stvari ne treba da vas zaustave. Zapamtite, ne radi se o vama, radi se o Spasitelju i o tome šta je On uradio. Bez obzira da li osećate da ste poželjni i potrebni, možete da napravite prvi korak i tražite da služite.

Međutim, šta ako ne možete da se povežete sa mlađom generacijom? Ponovo, ovde evanđelje stupa na snagu. Evanđelje uklanja generacijski jaz i podseća nas da, bez obzira na godine, svi imamo nešto zajedničko – svi smo grešnici u potrebi za zastupničkom žrtvom Isusa Hrista. Evanđelje uklanja prepreke za prijateljstvo među ljudima različite dobi. Podseća nas da, bez obzira na naše godine, imamo mnogo toga zajedničkog.

Božija milost mi je omogućila da shvatim da mi je kao mladiću bio potreban mentor koji će me savetovati i obučavati u službi. Božija milost je takođe bila ta koja je pripremila pobožnog starijeg čoveka koji će mi biti mentor. Dve decenije ranije, na početku njegove službe, Č.J. Mehejni je dao Bogu obećanje. Pošto je uvek je želeo ali nikada zaista nije našao pobožnog starijeg mentora za sebe, rekao je Bogu da ako ikada bude imao priliku da bude mentor mlađem muškarcu, neće je propustiti. Neće biti previše zauzet.

Kada sam ja došao, nije me video kao smetnju, ni kao pretnju, niti je njegova prva briga bila očuvanje pozicije. U meni je video mladića u koga može da ulaže tako da najvažnija istina – istina evanđelja – može da bude prenesena. To je drugačija perspektiva. Naš posao nije da odbijemo buduću generaciju. Naš poziv kao onih koji vole evanđelje, jeste da opremimo buduću generaciju da nas nadmaši u vernosti i delotvornosti.

Negde tamo, postoji mladi čovek ili žena koji se mole za mentora. Pripremi se. Možda si ti Božiji odgovor na tu molitvu.