Malo toga ćemo dobiti ako samo ohrabrujemo ljude da budu disciplinovani u evangeliziranju bez toga da oni sami ne poznaju evanđelje. Pokušajte sledeći eksperiment u vašoj crkvi, učionici, ili kućnoj grupi kako bi ste otkrili njihov nivo spremnosti da podele evanđelje. Podelite papire i pitajte ljude koliko puta su, prema njihovom mišljenju, čuli evanđelje. Neki od njih, ako veruju u Hrista više godina, mogu da odgovore da su ga čuli stotinu ili čak hiljadu puta. “Dobro”, kažite. “Sada, napišite evanđelje na papir.”
Nakon toga gledajte kako ljudi zatečeno zure u vas, kao da ste ih pitali da naprave spisak imena svakog člana parlamenta.
Budite spremni za neprijatnu tišinu i mnoge prazne papire – bez obzira na prisustvo nekih od vaših najposvećenijih članova.
Kroz ponavljanje ove vežbe, uverio sam se da veliki procenat članova, čak i onih najposvećenijih, ne razume evanđelje u dovoljnoj meri da ga mogu napisati svojim rečima koristeći jednostavne izraze, iako su na opuštenom sastanku sa drugim vernicima. Ako ne mogu da kažu evanđelje u ovakvoj prijateljskoj atmosferi, kako možemo očekivati od njih da ga kažu u svetu?
Evanđelje mora biti jasno vernicima, pre nego što ga oni mogu jasno podeliti sa nevernicima. Ovo ne znači da određena osoba mora biti sposobna da jasno objasni svaku sitnicu evanđelja pre nego što može efektivno da svedoči, niti ovo implicira da Bog ne može da koristi nesavršeno predstavljanje evanđelja da spasi ljude. Ipak, verujem da među hrišćanima postoji rasprostranjen nedostatak jasnoće, čak i u najosnovnijim aspektima svojstvene hrišćanske poruke – evanđelja. Ako ljudi imaju nesigurano shvatanje suštinske hrišćanske poruke, kako se od njih može očekivati da podele tu poruku?
Da li jedna osoba može istinski razumeti i verovati evanđelje, a ne želeti da ga podeli sa drugima, ili ne tražiti način da ga širi? Evanđelje sâmo sebe pokreće. Duh Sveti deluje kroz evanđelje kako bi stvorio duhovni život unutar mrtve duše, a onda ponovo deluje kroz novi život koji je stvorio, kako bi ponovo širio poruku o Isusu. Novi život koji Bog stvara kroz evanđelje čini da određena osoba voli evanđelje i voli ga na način koji u njemu ili njoj budi želju da ga podeli.
Jedna od posledica evanđelja na srce vernika je stvaranje novog evangelizatora, odnosno osobe koja želi da govori drugima o osobi i delu Isusa Hrista. Primetite da sam rekao kako ova osoba želi da evangelizira. Iz raznih razgloga, ona često može pretrpeti neuspeh, ali čežnja je prisutna. Ova čežnja nije zasnovana na samom htenju da ispuni očekivanja drugih, već na iskrenoj želji da vidi kako ljudi postaju Isusovi sledbenici.
Stoga, ako se ova posledica nije desila u srcima onih koji tvrde da veruju u evanđelje, postoji barem jedan od dva moguća problema. Oni su se, ili, samo složili da je evanđelje istina – pogrešno misleći da jednostavna saglasnost jeste spasonosna vera – ali se u svojim dušama nisu zaista oslonili na evanđelje, ili jednostavno ne razumeju evanđelje.
Međutim, uprkos tome što je normalno da ljudi promenjeni evanđeljem žele da ga navešćuju – što proističe iz delovanja evanđelja u njihovim životima – u jednom smislu evangelizacija još uvek treba da podrazumeva disciplinu. Lako je za evangelizatora da postane toliko preplavljen odgovornostima i teretima, da retko biva u prilici za značajni razgovor sa nehrišćanima. Posmatranje evangelizacije kao discipline, kao i zadovoljstva, podrazumeva da ćemo nekad namerno izabrati da budemo sa izgubljenim ljudima – kada bi smo verovatno uživali da budemo sa hrišćanima – nadajući se razgovoru o Isusu sa njima.
Međutim, nemojmo zaboraviti da je evanđelje poruka koja se prenosi najjasnije kroz reči, reči o osobi i delu Isusa Hrista. Disciplina evangelizacije podrazumeva namerno govorenje tih reči. Dok doslednost ili nedoslednost našeg hrišćanskog primera pred nevernicima može da utiče na integritet našeg svetočenja, niko ne može da bude spasen kroz gledanje dobrog primera. U krajnjem slučaju, nisu dela – iako važna – već poruka “evanđelja [koje] je Božija sila za spasenje svakome ko veruje” (Rimljanima 1:16).
Isusovo veliko poslanje da sve narode činimo Njegovim učenicima kroz evanđelje (Matej 28:19-20) ne može da bude učinjeno slučajno ili nenamerno. U ovom uzvišenom zadatku postoji hotimičnost koja implicira disciplinu.
Koja je jedna stvar koju možeš da učiniš kako bi bio hotimičniji govoriti o Isusovom životi i delu?
Evangelizacija i evanđelje
Drugi članci:
Donald Vitni
19. novembar 2016.
Moderni neprijatelji crkve
Zoran Tornjanski
Nema primene? Onda niste ni propovedali
Majkl Lorens
Da li je vera u Hrista jedini način da budemo spaseni?
Pitanja i odgovori
5 zabluda evanđelja prosperiteta
Dejvid V. Džouns