Srž depresije

Uzrok duhovne depresije zavisi od toga kako je definišemo. Ako duhovnu depresiju usko definišemo kao depresiju koja je uzrokovana grehom, naša potraga za uzrokom je završena. Ali hajde da predpostavimo da svaka depresija je duhovana depresija, što ona to i zaista jeste. Depresija je bolno iskustvo koje se tipično opisuje slikama praznoće, tame, težine, pa čak i samog pakla. Bilo šta što je tako bolno, šta god da je uzrok, uvek je duhovnog poreka. Ne kažem da je depresija uvek uzrokovana grehom, ali zasigurno se javljaju duhovna pitanja i postaje prilika za otvorenu duhovnu bitku i možeš biti siguran idući tim pravcem, greh će postati poput klopke. Teorija hemijske neravnoteže depresije je smežurala opseg termina duhovne depresije, a čuvari naših izraza obično kontrolišu diskusiju. Dobro mesto od kog bi smo započeli potragu za uzrokom je da proširimo duhovnu depresiju na njenu prvobitnu veličinu.
Dakle, šta je uzrok depresije? To je kao da pitamo, šta je uzrok patnje? Postoje bar pet različitih uzroka.
1. Mi možemo da prouzrokujemo svoju depresiju. Naš sopstveni greh, nevera, posvećenost našem tumačenju umesto da tražimo Božije tumačenje mogu biti uzroci depresije. 2, drugi ljudi mogu izazvati našu depresiju. Konstantno slušanje obeshrabrujućih reči od strane ljudi koji bi trebali da nas vole ili seksualno zlostavljanje i sramota mogu zasigurno doprineti depresiji. 3, naša tela mogu proizvesti depresiju. Naša tela ne mogu stvoriti beznadežnost ili gubitak svrhe, ali ona mogu prekinuti san, pomračiti naše razmišljanje i prouzrokovati da imamo fizički osećaj depresije. 4, Satana, bez pogovora, može biti uzrok depresije. On može napasti naša tela i tovariti optužbe na osetljivu savest. 5, Bog je nad svim stvarima, uključujući patnju i depresiju. Možemo reći da je On dopušta i možemo reći da ima trenutaka kada je On naredi (odredi da se ona dogodi).

Od ovih pet uzroka, dva koja su od posebnog značaja za nas jesu mi sami, tj naša srca, i naša tela.
Što se tiče drugog uzroka, gresi drugih ljudi tipično je potrebno da budu ojačani nepraštanjem ili neverom da bi zadobili status depresije. S obzirom na četvrti uzrok, Satani depresija može biti na vrhovima prstiju, ali nije neophodno da razumemo detalje njegovog uticaja. U petom uzroku, Bog je suveren nad svim stvarima, ali obično kada mi pitamo o uzrocima mi tražimo više neposredane uzroke koje Bog koristi u svoje svrhe.
Fizički uzroci. Uzroci koji su zadobili najviše pažnje u poslednjih nekoliko decenija su fizički. Postoje neke od poznatih bolesti poput Parkinsonove bolesti i Hipotireoza koje mogu izazvati depresiju, a brojni si lekovi koji se izdaju na recept koji takođe mogu izazvati depresiju kao nuspojavu. Ali današnji rasprave o fizičkom uzroku depresije tiču se nečeg drugog osim navedenog. Oni predpostavljaju da je hemijska neravnoteža u mozgu uzrok depresiji. Svi antidepresivi ciljaju na ovu navodnu hemijsku neravnotežu.

To da su mozgovi depresivnih ljudi hemijski drugačiji od onih koji nisu depresivnih je očigledno. Mi ljudi smo u telu. Sve što pomislimo, osetimo i uradimo je urezano u neurološku građu naših mozgova. Razmišljajte o onim stvarima koje su dobre, istinite i lepe, a vaš mozak će pokazati određeni hemijski otisak; prepustite se svojoj grešnoj mašti i imaće neki drugi. Te hemijske razlike, međutim, nisu uzroci. One su fizička manifestacija i pratioci misli. One ne uzrokuju da mislimo pobožne ili grešne misli.

Istraživanje depresije susreće se sa tim istim fenomenom. Čak kada bi istraživanje moglo da demonstrira razliku između mozgova depresivne i ne-depresivne osobe, ono ne bi moglo da kaže da li su te promene uzrok ili posledica depresije.

Ipak istraživanje fizičkih uzroka depresije nije toliko napredno. Trenutno istraživači još uvek traže definitivne hemijske razlike u depresivnom mozgu. Ovde imamo pošten sažetak ovih mogućih fizičkih uzroka: Za neke ljude izgleda da depresija ima fizički početak. Ona može da se pojavi bez očiglednog razloga, a izgleda da nije povezana sa duhovnim stanjem te osobe. Vera u Hrista može osnažiti one koji imaju to iskustvo, ali vera ne može utišati emocionalnu oluju. Za mnoge druge, depresija je izmešana sa brojnim životnim problemima. Strah, krivica, sram, gubitak ili kombinacija bilo koja od ovih su često deo iskustva depresije. Beznadežnost je skoro uvek prisutna. Osećanja i fizički pratioci ovog iskustva mogu biti umanjeni putem lekova, ali lekovi nužno ne dolaze do korena problema.

Duhovni uzroci. Sama beznadežnost odaje duhovni koren neke depresije. Beznadežnost nije fizički, već ono je duhovni problem. Gubi iz vida da svrha Božjeg kraljevstva koristi čak i stradanje da ostvari Njegove ciljeve. Beznadežnost zna uvod u Psalam 22: „Bože moj, Bože moj zašto si me ostavio?“ Ali njen ton može biti okomotan frustracijom, i ne vidi Psalam do kraja. Uzmimo bilo koji duhovni problem, bes, strah, nevera, krivica ili sram, dozvolite im da budu uporni bez slušanja istine i utehe Jevanđelja i da odgovore na njega, oni će rezultirati, kod osetljivih ljudi, depresijom.

Osećanja su jedna vrsta jezika. One nešto govore. Poslušaj depresiju i čuj šta ona kaže. Ponekad jednostavno kaže: „Ja sam u bolu.“ U drugim slučajevima, uzroci depresije nisu očigledni. Ponekad, međutim, možete čuti vapaj srca: „Ja želim“, „Ja se plašim“, „Nisam dobro“, „Ja sam promašaj“. Ovi nas mogu usmeriti na uzrok depresije. Oni, u najmanju ruku, mogu usmeriti na duhovne stvari koje su otkrivene putem bola u depresiji.

Rasuđivanje. Kako možemo odrediti da li depresija ima fizički ili duhovan uzrok? Odgovor, iz prva, nas može razočarati, ali je zapravo poprilično dubok. Odgovor je da nije neophodno rasuditi šta je zapravo uzrok. Možete služiti efektivno nekome bez da znate njen uzrok.

Prototipska studija slučaja je Knjiga o Jovu. Jov je pretrpeo najgrublje patnje, a on nikada nije znao uzrok. On je razumeo da su pakosni pljačkaši bili uzrok, ali oni se nikada ne spominju u njegovim pitanjim. Osnovno pitanje je bio: „Jesam li ja uzrok ili ne?“ Božiji odgovor nije bio da raspodeli pocentualno različite uzroke. Nego, On je jednostavno rekao da je On suvereni Bog, i da mu se može verovarti. Usled žestokih patnji, primarno, to nije vreme za špekulisanje o uzrocima. To je vreme da se veruje Onome koji vlada nad svim patnjama. Vreme da se upozna Božija uteha (2. Kor. 1) i pouzdati se u Njegove puteve. Iz ovog ugla, patnja i depresija su ponekad fizičkog uzroka, u nekim drugim slučajevima duhovnog. Ali, ipak, one su uvek o vezi koja depresivna osoba ima s Bogom. Hoćemo li verovati Bogu usred naše patnje?

Ovo ne znači da je traženje uzroka pogrešno ili beskorisno, nego znači da jasan uzrok nije uvek otkriven. Kada je to slučaj, mi verujemo Bogu, hodamo u veri, ohrabreni od strane Božjih ljudi i kajemo se kada nam greh bude otkriven. Takođe imamo slobodu da pokušamo da umanjimo našu patnju, ako je to moguće.

Smernice za službu. Najmudriji način da pristupimo depresiji je da je kategorišemo kao patnju i, bar na početku, da ostanemo agnostični po pitanju uzroka. Kreći se ka ljudima koji pate i hodaj s njima. Moli se za olakšanje njihovih patnji. Potraži da ponudiš reči ohrabrenja. Prepoznaj da depersivna osećanja mogu značiti da oni ne mogu zamisliti išta dobro, poput ljubavi. U tom slučaju, oni moraju da se nauče bolje veštini hodanja u veri. Oni moraju biti sumnjičavi o ateističkim ili deističkim tumačenjima koji prorodno teku iz depresije i da nauče da žive po reči Hristovoj (Pon. zak. 8:2-3). Na tom putu oni će u svakom slučaju biti uhvaćeni u zamku od strane „greha koji je prionuo za nas“ (Jev. 12:1). Depersivni ljudi su, posle svega, kao i svi ostali.

Dok oni prionu za Hrista verom i dok se oni kaju za svoj greh koji im se otkriva, oni mogu, zapravo, iskusiti olakšanje od svoje depresije, u tom slučaju to je mogao biti u osnovi duhovni razlog. Ali mudri pomoćnici ne moraju da izvuku takvu povezanost. Potrebno je da se služi s ljubavlju i veštinom ljudima koji prolaze kroz neke od najtežih trenutaka ljudske patnje.

Jedino kada bi dijagnoza fizičkog uzroka mogla biti korisna je kada bi neko pitao o psihijatrijskim lekovima. Ako postoji fizički uzrok lekovi mogu biti opravdani. Ako ne, neće je umanjiti. Ali opet mi ne moramo da nađemo definitivni uzrok.

U današnje vreme nije moguće pronaći definitivan fizički uzrok. Ne postoje medicinski testovi koji otkrivaju hemijsku neravnotežu. Najbliža analogija je da lek za neke ljude funkcioniše kao Aspirin, u tome da bi mogao ublažiti simptome, ali ne nužno i da tretira uzrok.

Ljudi su, naravno, slobodni da uzimaju lekove. Lekovi bi, međutim, trebali da idu uz upozorenje. Lekovi ne mogu rešavati duhovna pitanja. Oni mogu pomoći osobi da spava, možda čak i da umanji neki bol, ali nema moć da izgradi veru.
Vrlo često, oni koji uzimaju lekove usvajaju medicinsku perspektivu koja ide uz njih, a to je da uzrok depresije je fizičko telo, te su oni sporiji da se okrenu Hristu za duhovnu snagu. Bez obzira na uzrok depresije, najdublja stvarnost je da patnja sa ove strane krsta ima iskupljujuću svrhu. Kada oni koji pate razumeju da Bog ima svrhu u patnji, oni teže da se zaustave pre nego što se dohvate psihijatrijskog leka.