Loša i dobra vest Emanuila

Emanuil – Bog je s nama. Ovo je dobra vest, zar ne?U stvarnosti, često skačemo na dobru vest Božića bez toga da prikladno upozorimo na lošu vest. Kao rezultat toga, mi umanjujemo milosrđe evanđelja i obim našeg slavljenja.
​Uzmite u obzir da dolazak svetog Boga ne znači život za nečiste pobunjenike; on znači smrt. Samo pitajte Nadava i Avihua (3. Moj. 10), Uzu (2. Sam. 6), ili Izraelce u izgnanstvu. Ako nas naš greh sprečava da prebivamo na Božijoj svetoj gori (Ps. 15), koliko više bi to da je „Bog s nama“ trebalo da nas ispuni strahom – strahom koji je tu dok ne spoznamo kako je Bog preokrenuo lošu vest u dobru, tako što je poslao Sina kao našeg Emanuila.

Emanuil kao loša vest
Kroz Stari zavet, obećanje „Bog s nama“ je moglo da bude smrtonosno. Kada je Bog obećao da će devica začeti i roditi sina (Is. 7:14), to je bilo ispunjeno u vreme kada je njegova prisutnost podrazumevala sud. Isaija piše o Božijem pristupu njegovom pobunjenom narodu u severnom carstvu Izrael. U Isaiji 8:5-8, Gospod upozorava na vode koje će preplaviti Izrael, takođe preteći i narodu Jude. Iako Božiji narod ima „Boga s njima“ (Emanuil), njihov greh ih diskvalifikuje od ovog blagoslova.

Stihovi 9-10 samo nastavljaju da govore o temi suda. Obraćajući se narodima („…bićete satrti… daleke zemlje… bićete satrte,“ stih 9), Gospod se izruguje zajedničkom naporu protiv njega. Dok njegov narod prima osudu za njihov greh, primiće je i narodi.

U istorijskom kontekstu, „Bog s nama“ je bila loša vest dokle god je greh ostajao. Iako posvećen da čini dobro svom izabranom narodu, Božija istorija sa Izraelom (i narodima) ukazuje na način na koji greh podkopava njegove dobre planove i menja „Bog s nama“ u lošu vest.

Srećom, Isaijino proroštvo prelazi sa suda na spasenje, sa kazne na pomilovanje. U Isaiji 9, sin iz Isaije 7:14 je prikazan kao pravedan sin Davidov koji će doneti svetlo u tamu (stihovi 1-2) i mir na zemlju (stihovi 6-7). Ostatak Isaijinog „evanđelja“ onda objašnjava kako će ovaj mir biti uspostavljen – kroz stradanje Sluge i njegove iskupljujuće žrtve (Is. 52:13-53:12). Na ovaj način, loša vest za drevni Izrael postaje dobra vest za svet (Izrael i narode) kada Bog šalje Emanuila – Isusa – na svet.

Emanuil kao dobra vest
U Evanđelju po Mateju, očigledno je kako on objašnjava ispunjenje Isaije 7:14. „Sve se to,“ govori Matej, „dogodilo da se ispuni ono što je Gospod rekao preko proroka“ (Mt. 1:22). „Sve se to“ ukazuje na tri stvari u Isaiji 7:14 (začeti, roditi, pozvati), koje su objašnjene kroz narativ u Mateju 1:18-21. U stihu 18, sin je začet u Marijinoj utrobi od strane sile Duha. U stihovima 19-20, Božije anđeosko otrkivenje Josifu objašnjava kako će ovaj Davidov sin postati Davidov otac usvojitelj. Josifovo poreklo od loze Davida je naglašeno kako bi ukazalo na Davidovo poreklo Marijinog sina. Nakon toga, dato je ime sina: „… ti ćeš mu dati ime Isus, jer će on svoj narod spasti od greha.“

Ovo ime je čudno jer u potpunosti ne odgovara proročanstvu. Isaija 7:14 govori da će njegovo ime biti Emanuil, ali, doslovno govoreći, ovo se ne dešava. Umesto toga, njegovo ime je Ješua, ili „Ja(hve) spasava.“ Zašto nesaglasnost?

Odgovor se nalazi u onome što smo već videli: „Bog s nama“ je dobra vest samo ako Bog dolazi da iskupi greh. Da je ime Marijinog sina bilo „Emanuil,“ posle „Bog s nama“ ostao bi znak pitanja. Ime Isus postavlja znak uzvika. Kao što 21. stih kaže: „ …ti ćeš mu dati ime Isus, jer će on svoj narod spasti od greha.“

S nama i za nas
Da, Isus je „Bog s nama.“ Međutim, on je mnogo više od toga. On je „Bog za nas.“
Da je Isus uzeo ime „Emanuil,“ Matejevo ispunjenje bi možda bilo preciznije, ali bi bilo dvoznačno. Sinovi i kćeri Izraelovi bi postavili pitanje: „Da li Bog donosi spasenje ili sud?
Time što je uzeo ime „Isus,“ Bog je odgovorio na molitve ljudi. Ono što je davno obećao, sada je ispunio kroz devičansko rođenje sina.

Ovaj sin će doneti spasenje, koje dolazi od Izraela, narodima. On će odrasti da postane Sluga koji strada, koji će dati svoj život kao otkupninu za mnoge (20:28); on će proliti svoju krv da potvrdi novi savez, i tako obezbedi oproštenje za njegov narod (26:28); i on će sakupiti učenike iz svakog naroda na zemlji (28:19), ujedinjujući ih u svoju crkvu (16:18), tako da će biti s nama zauvek (28:20). Na ovaj način, Bog je s nama (Emanuil), jer je poslao Isusa da dâ svoj život za nas.
Stoga, dok pevamo „O dođi, o dođi Emanuilo,“ nemojmo pomešati dolazak Gospoda sa dolaskom Deda Mraza. Bog nije došao da bude s nama zbog toga što smo bili dobri, već zbog toga što je on dobar. I u svojoj dobroti, on je poslao Isusa da nas otkupi od ropstva grehu i učini nas spremnima da budemo s njim, kako sada, tako i zauvek.
Ovo je dobra vest Božića, i razlog zašto je Isusovo ime iznad svakog imena.