Pet razloga zašto pastori postaju depresivni (i zašto ne govore o tome)

Mnogi pastori se istinski bore sa depresijom
Ovo je istina danas i bilo je istina kroz istoriju crkve. Veliki Čarls Sperdžen se borio sa depresijom tokom svog života. Martin Luter i Džon Banjan su prošli kroz mnoge napade anksioznosti i straha. Božiji ljudi su zaista glinene posude.

Većina članova u crkvi nemaju predstavu o tome da su njihovi pastori u depresiji. Ne znaju ovo dok ih ne otrezni stvarnost šokirajućih posledica depresije: propali brakovi; afere; napuštanja službe; pa čak i samoubista.
Ako čitaš ovaj članak, i pastor si koji se bori sa depresijom, molim te da potražiš pomoć. Previše pastora su poučeni da je depresija znak neuspeha u službi, da je to nešto što mora da se sakrije. To je laž, očigledna laž. Molim te potraži pomoć. Odmah.
​
Pet uzroka
Primarna svrha ovog sažetog članka je da objasni uzroke koji ubrzano dovode do depresije. Da budem još odeđreniji, ovo su pet primarnih uzroka depresije koje su mnogi pastori prepoznali u svojim slučajevima. Nakon svakog uzroka sledi lično iskustvo pastora koji je sa mnom podelio svoje borbe.

1. Duhovna borba. “Ne govorim ovo u telesnom smislu, ali u mojoj službi je bilo trenutaka kada su sve sile pakla bile oslobođene. Ne mogu da objasnim ove napade nikako drugačije osim kao duhovnu borbu. Neprijatelj je bio odlučan da uništi moju službu, a ja sam počeo da posustajem emotivno.”
2. Neočekivana stvarnost pastoralnog vođstva. “ Voleo bih da mi je neko rekao kako je teško biti pastor. Jedini savet koji sam dobio je da propovedam Reč, i razumem prioritet propovedanja. Međutim, nakon nešto više od godinu dana, u svojoj prvoj pastorskoj službi i trideset prvoj godini, uvideo sam teške stvari života lokalne crkve. Ovo me je zateklo nespremnog, i bilo je potrebno neko vreme da shvatim da sam istinski depresivan.”
3. Osećaj neadekvatnosti. “Moja crkva se smanjuje. Iako nisam opterećen brojevima, moji članovi su počeli da govore o smanjivanju. Kada smo morali da ukinemo službu jer više nismo mogli da plaćamo nekoga za to, počeo sam da se približavam dnu. Osećao sam se krivim za sve.
4. Kritičari i nasilnici. “Pastoralno vođstvo zaista može biti kao smrt usled mnogih rana. Nije u pitanju jedna osoba ili kritika, već neprestana i stalna izloženost kritikama. To vas izmori. Moja depresija se pojavila postepeno. Našao sam se u dubokoj depresiji, a nisam to ni primetio.
5. Usamljenost. “Zaista je teško da nađete pravog prijatelja kada ste pastor. A kada nemate nekog s kime možete razgovarati o svojim borbama i sumnjama, život postaje usamljen.”

Molite se za vaše pastore
Depresija je stvarna u životima pastora. Čini se da je svugde prisutna. Potrebno je da mi koji služimo zajedno sa njima, bilo zaposleni ili laici, odvojimo nekoliko minuta dnevno kako bi se molili za naše pastore.


To veoma lako može biti jedna od naših najvažnijih službi.