Novi život

Dobro pamtim rođenje oba moja deteta. Iako je razlika među njima šest godina, sećam se priprema za oba odlaska u bolnicu. Vožnje do nje. Kako sam pratio suprugu do lifta. Sećam se monitora, sestara, doktora i članova porodice. Iščekivanja i čekanja. Najviše se sećam trenutka kad sam prvi put video svoju decu i lica moje supruge kad bi joj sestre pružile čvrsti zamotuljak s detetom. Pogled mi sada pada na sliku na kojoj držim svoju upravo rođenu ćerku, pre dvanaest i po godina. Rođenje deteta je zaista zadivljujuće i nezaboravno iskustvo. Koliko god da je rođenje deteta divno, njegov sjaj bledi u poređenju sa čudom duhovnog rođenja. Vidite, moja deca su rođena fizički zdrava i za to sam zahvalan Bogu. Ali ona su, kao i svi potomci Adamovi, duhovna mrtvorođenčad. Rođena su duhovno mrtva, a u tome nisu sama. Vi, ja i svi na svetu rođeni smo mrtvi – mrtvi u grehu (vidi Ef. 2:1). Rođeni smo mrtvi zbog greha našeg glavnog predstavnika Adama. Apostol Pavle nas uči da je „posredstvom jednoga čoveka greh ušao u svet, a grehom smrt; tako je smrt prešla na sve ljude, jer su svi zgrešili“ (Rim. 5:12). A duhovna smrt nije kraj. Čak i ako se rodimo fizički zdravi, nakon duhovne smrti u nekom trenutku će uslediti i fizička smrt: „Jer si prah i u prah ćeš se vratiti“ (1. Moj. 3:19).

Zbog ovoga je Isus rekao Nikodimu: „Treba da se rodite odozgo“ (Jov. 3:7). Mrtvi duhom ne mogu da uđu u sveto Božje prisustvo. „Ako se ko ne rodi odozgo, ne može videti carstva Božja“ (Jov. 3:3). Dakle, da bi videla Božje carstvo, duhovna mrtvorođenčad mora da oživi. Mora postojati duhovno vaskrsenje. 

Mora da postoji novi život, večni život. „Treba da se rodite odozgo“. Isusove reči su zbunile Nikodima. Rekao je Isusu: „Kako može čovek da se rodi kad je star? Zar može po drugi put da uđe u utrobu svoje majke i da se rodi?“ (Jov. 3:4). Ovde kod Nikodima vidimo školski primer nerazumevanja poente.

Nikodim nije jedini. Mnogo je onih koji ispovedaju da su hrišćani ali ne shvataju ovo. Po onome kako to neki prepričavaju, ispada da je Isus jednostavno rekao: „Treba da vam opet bude dobro“. Po mnogima, nismo duhovno mrtvi, već jednostavno bolesni. Ležimo na samrtnoj postelji, a Isus nam nudi lek. Treba samo da ga uzmemo. Ili se pak davimo, a Isus nam pruža pojas za spasavanje – treba samo da ga zgrabimo i da se spasimo. Ipak, slika koju nam prikazuju Isus i apostoli je mnogo mračnija. U našem prirodnom Adamovom stanju, ne ležimo u samrtnoj postelji. Ležimo u grobu. Ne mlataramo rukama na površini mora. Ležimo na dnu okeana, beživotno. Mrtvi smo.

Ovo je poenta koju Nikodim i mi moramo da shvatimo. Kad Isus kaže Nikodimu da treba da se rodi odozgo, on pokazuje da to nije nešto što Nikodim može sam da učini. Kao što nismo imali kontrolu nad našim fizičkim rođenjem, tako ne kontrolišemo ni naše duhovno rođenje. To je suvereni čin Svetoga Duha. Oni koji tvrde da smo duhovno ranjeni reći će i da možemo da se obnovimo, nanovo rodimo, tako što ćemo verovati u Hrista. Ipak, to sve stvari postavlja potpuno naopako. Nije da verujemo da bismo bili nanovo rođeni, već se moramo nanovo roditi da bismo mogli da uzverujemo. Veri prethodi rođenje odozgo.

Naša duhovna situacija je na neki način slična Lazaru u grobu (vidi Jovan 11). Lazar je bio mrtav. Ništa nije mogao da učini sam da bi zadobio novi život. Isus je zapovedio Lazaru da izađe iz groba, ali Lazar nije mogao da odreaguje dok mu Bog najpre nije dao život. Isto tako, mi smo duhovno mrtvi i ne možemo učiniti ništa da zadobijemo duhovni život. Isus nam zapoveda da uzverujemo u Njega, ali to ne možemo dok nam Bog najpre ne da duhovni život. Isus nam taj novi život daje jer je savladao smrt, jednom zauvek. Kao što je Petar objasnio, Bog nas je „po svojoj velikoj milosti – uskrsom Isusa Hrista iz mrtvih – ponovo rodio za živu nadu“ (1. Pet. 1:3).

Ako si hrišćanin, razmisli o tome šta je Bog učinio za tebe. Razmotri činjenicu da si rođen mrtav u grehu. Isus je došao u tvoj grob. Naredio ti je da izađeš i dao ti je duhovni život i veru. Sada si nanovo rođen i usvojeno Božje dete (Jov. 1:12). Sunaslednik si sa Hristom. Iako će tvoje fizičko telo umreti, bezbedan si u nadi vaskrsenja. Oni koji su u Hristu će oživeti (1. Kor. 15:22). Naše sadašnje telo je propadljivo, ali će ustati kao nepropadljivo, da više nikad ne umre. Kad nas Bog podigne, pobeda će konačno progutati smrt.