Neophodnost ekspozicijskog propovedanja

Drugi članci:

Derek Tomas

26. februar 2016.

​Prema legendarnom igraču golfa Džeku Niklasu, najbolja stvar koju je ikada uradio je to što je pronašao učitelja Džeka Gruta, ‘hrišćanskog fundamentalistu’, koji ga je poučio osnovama kojih se od tada držao. Veliki propovednici, kao i veliki igrači golfa, drže se osnovnih principa. Što više praktikuju te principe, to postaju bolji.

Jedan takav princip, koji je sažeto iskazan u engleskoj prozi, danas zvuči zastarelo,  ali je još uvek jednako potreban kao kada je prvi put napisan. Nalazi se u Priručniku za javno bogosluženje, koji je 1645. godine napisalo vestminstersko veće teologa.

Priručnik kaže da kada propovednici izvlače tačku iz teksta, treba da budu sigurni da “ona sadrži istinu ili da je utemeljena na tekstu, kako bi slušaoci mogli raspoznati šta ih Bog uči odande”. Drugim rečima, propoved mora da omogući da oni koji je slušaju razumeju Bibliju.
U postavljanju ovog principa, teolozi su sledili prvu knjigu o homiletici, delo engleske reformacije, Umetnost propovedanja Viliama Perkinsa  iz 1617. godine, koje je sadržalo ovo uputstvo:
“Božiju Reč, samu, treba propovedati, u njenoj savršenosti i unutrašnjoj doslednosti. Sveto Pismo je isključivi predmet propovedanja i jedino polje na kojem propovednik treba da radi”.

Koliko god da se neverovatnim to čini, Perkins je smatrao da je neophodno naglašavati činjenicu da propovednici treba da propovedaju Bibliju i samo Bibliju. Kao što je Pavle nalagao Timoteju, propovednikov zadatak je da “propoveda Reč” (2. Timoteju 4,2). Ranije, Pavle je uveravao Korinćane da on i njegovi saradnici nisu kao mnogi koji trguju Božijom Rečju (2.Korinćanima 2,17). Reč koju Pavle koristi ovde, reč kapeleuô, je prevedena različito, kao “trgovati”, “pokvariti” ili “nepošteno postupati”; engleski prevod “New Living Translation” prevodi ovaj stih na sledeći način: “mi nismo kao oni prodavci – a ima ih mnogo – koji propovedaju samo radi zarade.” Ova reč potiče iz vremena drevnog vođenja gostione, i sugeriše praktikovanje “razvodnjavanja, krivotvorenja i zakidanja.” Pavle se zalagao za čistotu i iskrenost u ophođenju prema Svetom Pismu. Takođe je od mladog Timoteja tražio da se pokaže pred Bogom kao “radnik koji nema čega da se stidi, koji ispravno postupa s Rečju istine.” (2. Timoteju 2,15). Reč koja je u mnogim prevodima prevedena kao “rukovati” ili “razlagati”, zapravo znači “seći pravo” (orthotomeo). Timotej je trebalo da se drži pravca Božije Reči i da ne odstupa ni levo ni desno. Trebao je da “propoveda Reč”, što znači da je pored propovedanja iz Biblije, trebalo i da tumači određeni odeljak iz kojeg je propovedao, jer, kao što Pavle podseća Timoteja, “Pismo je od Boga nadahnuto” (2. Timoteju 3,16).

Ekspozicijsko propovedanje je nužna posledica doktrine o bogonadahnutoj prirodi Svetog Pisma. Zamisao ovde nije u tome da je Bog učinio Pismo nadahnutim, već da je Pismo nadahnuto zbog toga što dolazi od Boga. Nezavisno od toga šta mislimo o Bibliji dok je čitamo, Sveto Pismo sadrži svojstvo “Božijeg daha”; prema tome, propovednik treba da obznani Božiju Reč, i da je objasni. Potrebno je da sebe ograniči isključivo na njen sadržaj, bez oduzimanja ili dodavanja nečega. Kao što je Alek Motjer napisao: “Služba ekspozicije je pravi odgovor na bogonadahnutost Svetog Pisma. Suština ekspozicije je želja da se pokaže šta se nalazi u tekstu.”

Ovakva služba, koja je usredsređena i zasnovana na božanski datoj Reči (kao što Pavle jasno ukazuje crkvi u Efesu), ispunjava četiri cilja odjednom: izgrađuje crkvu u veri i poznanju; dovodi vernike do zrelosti koju prati duhovna stabilnost; stvara ljude čiji životi su puni integriteta; i oprema crkvu za službu, tako da je svaki član uključen u služenje drugima (Efescima 4,12-16).

Kopirajt © Ligonier Ministries

Podelite članak: