Sloboda u Hristu

Psalmista je izjavio: “O, kako volim tvoj Zakon! O njemu povazdan razmišljam” (Ps. 119:97). Zašto bi neko voleo Božiji zakon? Zašto bismo voleli nešto što nam neprestano govori kako smo bedni grešnici, svakodnevno nam ukazuje na naše nedostatke, nemilosrdno nas podseća na sav naš greh koji nam donosi smrt i ne prestaje da nas baca na kolena, ostavljajući nas da vapimo za pomoć?

Istina je u tome da nisu svi ti koji vole Božiji zakon, već samo oni koje je oslobodio Spasitelj, koji je dao zakon, ispunio zakon i oslobodio nas od zakona. Ne volimo Božiji zakon zbog toga što posedujemo neku vrstu prirodne sadističke sklonosti prema samopovređivanju ili samoponižavanju, već zbog toga što je u svojoj milosti, putem odabira, Bog usmerio Njegovu slavnu i trajnu ljubav prema nama, proglasio nas večno Njegovima, uzeo nas je i čvrsto nas drži u šaci Njegove snažne i čvrste ruke, učinio je da budemo Njegovi savesni robovi koji će biti slobodni da svojim unutrašnjim bićem uživaju u Njegovom zakonu (Rim. 7:22-25), da teže da nauče sve ono što je Hrist zapovedio (Mt. 28:20), koji nipošto nije ukinuo zakon već ga je za nas savršeno ispunio (Mt. 5:17). Njegova smrt je naš život. Njegovo ispunjenje je naša sloboda. Njegova dužnost je naša radost.

Naš izobilni život slobode u Hristu nije sloboda da činimo šta god želimo već da posedujemo neprekidnu, Duhom održavajuću silu da činimo ono što treba da činimo dok Sveti Duh menja naše želje i svakodnevno čini da nam sve naše Bogom dane dužnosti pruže radost, dok se odmaramo u Hristovom svršenom delu (Rim. 8:3-4).

Duh Sveti suvereno koristi zakon na nekoliko načina – da nas pouči o našem Stvoritelju, da nam pruži mali uvid u Njegovu pravednost, svetost i pravdu, da nas drži podelje od greha, da nam ukaže gnusnu prirodu greha, da nas u oslobađajućem pokajanju baci na kolena, da nas podstakne da svakodnevno vapimo za pomoć, da nas vodi u našim životima dok sve više i više težimo da umremo grehu i živimo za pravednost (VKK 35)a, i da nas ohrabri da podignemo naše oči prema Isusu Hristu, jedinom posredniku između Boga i čoveka, koji je sam naša pravednost, koji je jedini ispunio zakon savršeno, u kome kroz veru, i samo veru, imamo odmor, s kojim smo večno sjedinjeni jer nas je Otac proglasio pravednima na račun Hristove zamenske pravednosti koja nam je pripisana, dok je naš greh pripisan Njemu, potpuno i večno.
Vestminsterski kratki katehizam, 35. pitanje