Da li evanđelje u suštini govori o zadovoljavanju naših potreba? O preobražaju društva? Da li nas uči da živimo bolje? Hrabri li siromašne? Da li nas čini bogatima i zdravima?
Sve ove predstave o evanđelju se prikače na neki pretpostavljeni problem i kažu: „E, o tome evanđelje govori!“. Ali da li se evanđelje u potpunosti odnosi na bilo šta od navedenog? Da li je neki od tih problema onaj ključni o kome evanđelje govori?
Biblija kaže: „Ne, nije nijedan od njih“. Ona nas jasno uči da je ključni problem naš greh i Božji gnev prema nama zbog tog greha.
„Pred gnevom Njegovim ko će se održati? I ko će se opreti jarosti gneva Njegovog? Jarost se Njegova izliva kao oganj, i stene se raspadaju pred Njim” (Naum 1:6)
„Gnev Božiji pak otkriva se sa neba na svaku bezbožnost i nepravednost ljudi” (Rim. 1:18)
„Niko da vas ne vara praznim rečima; jer zbog svega toga ide gnev Božiji na nepokorne sinove” (Ef. 5:6)
„I carevi zemaljski, i velikaši, i vojvode, i bogataši, i silni, i svaki rob i svaki slobodnjak, posakrivaše se po pećinama i po gorskim stenama, i govorahu gorama i stenama: padnite na nas i sakrite nas od lica onoga što sedi na prestolu i od gneva Jagnjetova, jer dođe veliki dan gneva njihova, i ko može da se održi?” (Otk. 6:15-17).
Božji gnev prema našem grehu je taj ključni problem o kome evanđelje govori. Isus je umro na krstu kao pomirna žrtva, koja odvraća Božji gnev (Rim. 3:25; 1. Jov. 2:2, 4:10) kako bismo se mi verom u njega spasili.