Strah i Božija suverenost

„Bog je u kontroli.“ Ove reči mogu biti predivna uteha ljudima koji se bore sa uobičajenim fobijama, prirodnim strahovima, ili čak duboko ukorenjenim užasima. Podsećanje da je Bog u kontroli često donosi veliko olakšanje.

Međutim, postoji vreme kada reči „Bog je u kontroli“ mogu pogoršati situaciju. Prestravljeni hrišćanin se možda već borio sa činjenicom da je Bog suveren i došao do pogrešnog zaključka da ga Bog kažnjava, ili još gore, da ga je Bog napustio. U korenu takvog straha i strepnje malo je verovatno da se nalazi pitanje “Da li je Bog u kontroli?” (doktrina koju većina hrišćana spremno prihvataju), već “Zašto bi Bog dozvolio hrišćanima da osete nesigurnost i strah?”. Svesnost da je Bog suveren ne mora biti izvor olakšanja u svakom slučaju – može biti samo drugi izvor sumnje, frustracije i straha. Strah ovo može učiniti ljudima, čak i hrišćanima. Postoje dve tačke za razmatranje vezane za suočavanje naših strahova u svetlu Božije suverenosti. Prva je da uzmemo u obzir biblijske odeljke (puno ih je) koji nam govore šta znači da je Bog u kontroli. Kada imamo dobro (ili bolje) razumevanje Božije kontrole nad svim stvarima, otkrivamo da ništa što se dešava nije slučajno ili van Božije volje.

Psalmista nas podseća: “Znam da je Gospod velik, da je naš Gospod veći od svih bogova. Što god se Gospodu svidi, to čini na nebu i na zemlji” (Psalam 135:5-6). U Knjizi poslovica, čitamo da Božija suverenost seže čak da naizgled slučajnih stvari: “Kocka se baca u krilo, ali od Gospoda je svaka njena odluka” (Poslovice 16:33). Ova informacija je data da nas podseća da ništa van Božije volje ne može da nam se desi.

Bog zna kada vrabac padne sa neba, i ako brine za njih, koliko više brine za nas? (Matej 6:26). Pavle nam govori da “Bog u svemu radi za dobro onih koji ga vole” (Rimljanima 8:28), a Jakov piše: “Niko, kada se suoči s iskušenjem, ne treba da kaže: ‘Bog me iskušava’, jer Bog se ne može iskušavati zlom niti sâm nekoga iskušava” (Jakov 1:13). Jakov dodaje: “Svaki dobar dar i svaki savršen poklon dolaze se neba, od Oca svetlosti, koji se ne menja kao varljiva senka” (Jakov 1:17). Bog nas ne iskušava (ili čini da se plašimo), On nam daje sve dobre stvari, i obećava da će sve (čak i naše strahove) izvesti na naše dobro.

Ovaj kratki spisak biblijskih odeljaka nas podseća da svaki strah sa kojim se suočimo, može doneti slavu Bogu, Bog ga može izvesti na naše krajnje dobro, i podariti nam neophodne resurse kada smo u strahu. Pismo smiruje naše strahove tako što nas podseća da je Bog naš nebeski Otac koji nas voli i brine za nas, čak i kada ga se bojimo, ili strepimo zbog njegove suverene svrhe. On nas voli čak i kada se plašimo da nije tako.
Druga stvar koju treba uzeti u obzir je da ako je neko verovao u Božiju apsolutnu suverenost, to je bio Isus.

Evanđelja otkrivaju da čak iako je Isus unapred znao Božiju svrhu i da će ishod njegovog stradanja biti slavni trijumf nad smrću i grobom, ipak je osećao strah i strepnju pre teškog iskušenja na krstu. U Isusovom nadvladavanju straha i strepnje, možemo naći ogromno rasterećenje za nas same.

U evanđelju po Mateju 26:36-38, čitamo: “Isus ode sa svojim učenicima na mesto koje se zove Getsimanija, pa im reče: ‘Sedite ovde dok ja odem onamo i pomolim se.’ Onda sa sobom povede Petra i oba Zevedejeva sina. Obuzeše ga žalost i teskoba, pa im reče: ‘Duša mi je nasmrt žalosna. Ostanite ovde i bdite sa mnom.’” Isus je takođe rekao: “Duh je, doduše voljan, ali je telo slabo.” Nakon čega se molio: “Oče moj, ako nije moguće da me mimoiđe ova čaša, da je ne ispijem, neka bude tvoja volja” (stihovi 41-42).

U Lukinom zapisu, otkrivena je mera Hristovog straha: “Kada ga je obuzeo smrtni strah, još usrdnije se molio i znoj mu je bio kao kaplje krvi koje padaju na zemlju” (Luka 22:44).
Strah i strepnja nisu neminovno greh – to što je Isus strepio pre stradanja na krstu jeste dokaz toga. Strah od bola ili opasnosti je poprilično prirodan. Međutim, čak i u sred straha u Getsimaniji, Isus je verovao svome Ocu da će biti sa njim kroz nadolazeće iskušenje. Iako je Isusov znoj bio poput kaplji krvi, on je ispio čašu gneva kako bi nas spasio od naših greha. Izvanredno je da nam je Isus primer kada se plašimo, dok njegovo stradanje i smrt otklanjaju svaku krivicu koju možda imamo zbog sumnje u Božija obećanja, ili zbog straha od njegovih metoda ili svrha. Isus je umro za sve naše grehe, uključujući sam grešni strah.

Još bolje, imamo velikog prvosveštenika, koji nikada ne spava, niti ne drema, koji nas razume kada osećamo strah ili strepnju. To je Isus kome se molimo kada smo uplašeni, i to je Isus koji se moli za nas, čak i dok se mi molimo njemu (Jevrejima 4:14-16). To je ono što znači kada kažemo: “Bog je u kontroli”.