Osnove teologije: Duh Sveti

S vremena na vreme pokušavam da objavim kratke članke poput ovog, koji su kratak uvod za neku temu u sistematskoj teologiji. Cilj je jasnoća, a način sažetost. Prethodni članci su bili ograničeni na 500 reči. Ovoga puta sam sebi dao slobodu i povećao granicu na 1000 reči.
 
Mnogi hrišćani retko razmišljaju o Duhu Svetom. O Bogu Ocu znamo, o Bogu Sinu razmišljamo sve vreme, ali šta je sa Bogom Duhom Svetim? Postoji manje pesama upućenih njemu, manje razmišljanja o njemu, i manje crkava nazvanih po njemu. Međutim sve ovo zajedno ne mora da bude loša stvar. Istini za volju, veoma je moguće da tradcionalni konzervativni hrišćani znaju premalo i cene suviše olako osobu i delo Duha Svetog. Međutim pre nego što ovu kritiku prenaglasimo, moramo se setiti da Novi Zavet govori mnogo više o Isusu Hristu i Bogu Ocu nego što govori o Duhu Svetom. Još važnije, ne smemo da zaboravimo da je delo Duha Svetog na prvom mestu da proslavi Hrista (Jovan 16,14). Bilo da to shvatamo ili ne, mi smo veoma blisko povezani sa delom Duha, jer svaki put kada smo privučeni Hristu kao Spasitelju, vođeni da obožavamo Hrista kao Gospoda, i kada vidimo Hrista kao slavnog, na nama deluje Duh Sveti.
Fokus većine naših crkava je na Hristu a ne na Duhu, zbog toga što je to fokus apostolskog evanđelja, Novog Zaveta, i samog Svetog Duha! Ovo naravno ne ukazuje na to da je pevanje ili obožavanje Duha Svetog neprikladno. Naprotiv tome, svaka osoba Trojstva je jednako slavna i vredna hvale. Međutim Duhom vođeno obožavanje u svojoj suštini nije emotivno iskustvo (iako su emocije dobre), niti spontani osećaj (iako spontanost nije loša), već događaj uzdizanja Hrista, usmerenosti na krst i Reč, gde se ime Isus slavi u sili Duha na slavu Boga Oca.

Lični Duh
U nedelju uveče na kanalu Nacionalne Geografije, nekoliko minuta sam gledao serijal Morgana Frimena “Priča o Bogu”. Bilo je potrebno samo nekoliko minuta kako bi čuli indusa i Jevrejina kako o Bogu govore kao o sili, moći, ili o energiji koja povezuje. Nije bilo predloga da je Bog – bilo jedan ili mnogi – osoba sa kojom možemo imati odnos. Ponavljam: Duh Sveti nije sila, prirodni princip, deo Boga, ili način njegovog postojanja. Duh Sveti je osoba – osoba koja poučava (Luka 12,11-12), govori (Dela 13,2), posreduje (Rimljanima 8,26), žalosti se (Efescima 4,30) – različita od Oca i Sina.

Duh je večni Bog (Jevrejima 9,14). On je svugde, što ne znači da je Duh sve, ili je u svemu, već da ne postoji mesto gde možemo da idemo a da Duh tamo nije prisutan (Psalam 139,7). Duh takođe poznaje Božiji um (1. Korinćanima 2,10-11). Sveti Duh je potpuno Bog, njegovo ime se koristi naizmenično sa rečju “Bog” (Dela 5,3-4; 1. Korinćanima 3,16; 6,19). Duh Sveti zajedno sa Ocem i Sinom ima udela u našem spasenju (1. Petrova 1,1-2). Isus zapoveda da njegovi učenici budu kršteni u ime (jednina) sve tri osobe (množina) Trojstva, ukazujući na jednakost u rangu, sili, i slavi među Ocem, Sinom, i Duhom Svetim, dok takođe naglašava njihovo osnovno jedinstvo (Matej 28,19; 2. Korinćanima 13,14).

Duh Sveti jednostavno nije sveprisutno biće koje je sa nama u smislu da je svugde, pa gde god išli, tamo će biti i on. Duh živi u nama (1. Korinćanima 6,19) i naša srca su njegovo boravište (2. Korinćanima 1,22; Galaćanima 4,6). Sa njim imamo zajedništvo (2. Korinćanima 13,14). Ovaj slikovit prikaz ne treba da bude razumevan prostorno kao da Duh prima poštu dostavljenu u gornju levu komoru mišića koji kuca u grudima, već Duh boravi u nama tako što oživljava našu ličnost, oblikuje naš karakter, obnavlja naše umove, i podstiče naša osećanja.

Koristan Duh
Postoje najmanje tri koristi koje doživljavamo kroz delo Duha Svetog.

Prva korist je da zajedno sa Hristom delimo sve njegove blagoslove.
Nama se takođe ukazuje naklonost kao deci. Sve što je Hrist postigao je naše. Sve što je on zadobio je naše. Obećano Avraamovo nasledstvo je naše (Galaćanima 3,14). Sve to i više zbog toga što pripadamo Hristu a Hristovi blagoslovi pripadaju nama kroz rezultat delovanja Duha.

Druga korist je uteha Duha Svetog.
Većina nas je čula da je Duh Sveti Tešitelj (Jovan 14,16). Drugi prevodi reč “paracletos” prevode kao “Pomagač”, “Savetnik”, ili “Zaštitnik”, ali istina je i dalje tu: Bog teši njegov narod kroz Duha Svetog. Ovo se dešava na mnogo načina. Duh može natprirodno da osnaži vašu dušu i da joj mir koji prevazilazi razumevanje ili učvrsti pouzdanje u Gospodnje delo (Dela 9,31). On vas takođe može utešiti kroz druge hrišćane dok ste u zajedništvu Duha Svetog. Kao Duh istine, često će vam govoriti kroz Reč Božiju, uvodeći vas u svu istinu (Jovan 16,12), ohrabrujući vas rečima Pisma koje je sam nadahnuo i sada osvetljava. On može učiniti da zapamtite dragocenu biblijsku istinu, usmeriti vaše misli na svršeno delo Hrista, ili vam otvoriti oči da jasnije vidite slavu Božiju. Duh vas može utešiti darom sigurnosti tako da odvažnije prihvatite novi identitet u Hristu i čvrsto se pouzdate u obećanje večnog života.

Treća korist je večna prisutnost Duha Svetog.
Pre nego što sam pre nekoliko godina opširno proučavao Hajdelberški katehizam, nisam stvarno razmišljao o Isusovom obećanju da će Duh Sveti biti sa nama zauvek (Jovan 14,16). Međutim obećanje je veoma dobra vest. U raju, Duh će nastaviti da na čini svetima, nastaviće da nas poučava više o neiscrpnom Hristovom bogatstvu, nastaviće da bude lična veza koja ujedinjuje vernike u zajedništvu, i nastaviće da nam služi kao prisustvo Boga Oca, Boga Sina, koju su zajedno sa Duhom Svetim Trojedini Bog, blagoslovljen zauvek, amin.